Хрватска је сада и званично почела да преписује рецепт од Приштине када је у питању отимање српске културне баштине.
Упркос томе што су палили српске цркве и манастире, Албанци сада тврде да је Пећка патријаршија њихово наслеђе. Исти метод примењују и Хрвати.
У НДХ Срби су страдали на најгори могући начин, управо зато што су православне вере и славе крсну славу. И управо ту славу, један од најважнијих обичаја код Срба, Хрватска без имало срама присваја, наводећи да је то прослава свеца заштитника неретванских католика.
Хрватска не само да присваја српску славу већ и српске манастире.
Тако је на старој цркви Светог Спаса у Цетини код Книна, задужбини краља Твртка Котроманића окачена хрватска застава, а како су пренели поједини медији одржана је и римокатоличка миса. Цео перформанс употпунила је група хрватских неонациста, а одржан је усташки говор испред храма.
Иначе српско село Цетина су Хрвати спалили 1995. године, а храм је одузет СПЦ и проглашен је за национално добро Хрватске, а сада се прекраја у старохрватски храм.
Етнолог Весна Марјановић подсетила је да је српска слава ушла у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска 2014. године.
"Колеге из Хрватске, етнолози и историчари су већ писали о крсници и свим елементима које ми имамо у нашој крсној слави и нико се од колега није бунио, укључујући и мене и то је доказ да смо у епицентру, да имамо заједничку баштину - не бих рекла ни српску ни хрватску, већ да се све то из једног епицентра раширило", рекла је Марјановић у емисији "Јутро на РТ".
Како је објаснила, по Унеску ви не можете да заштитите српску баштину из Хрватске или из Босне или из Црне Горе, већ да је то само на националном нивоу, а не на етничком.
Што се крсне славе код Срба тиче, Марјановић објашњава да се она тако води на Унесковој листи, да смо ту први и да нисмо угрожени.
Наглашава да су Хрвати за разлику од нас заштитили "Божићни крух", оценивши да они имају многе елементе које исто имају и Срби.
Такође је нагласила да су се у региону народи мешали, прелазили из вере у веру из разних разлога и да се све мешало.
По њеном мишљењу, ово је сад све политички експлодирало, а још су 2017. године "колеге писале о крсници у Херцеговини и наводили све елементе и славски колач, свећу...", нагласивши да не види да смо ми ту тренутно угрожени.
Председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске Миле Боснић рекао је да је што се тиче присвајања српских обичаја мало или доста те кривице и на нама од тренутка када смо прихватили Конвенцију (о очувању нематеријалног културног наслеђа).
"Некада сте могли пет или седам на годишњем нивоу културних наслеђа да заштитите, ми смо ту каснили, каснимо и овде на националном нивоу", рекао је Боснић.
Каже да ће сада "напасти бадњак".
"У мешовитим срединама, никада од Далмације до Вуковара, никада Хрвати нису палили бадњак, сада у једном селу пале бадњак Хрвати, а разлика од онога што ми радимо у Србији је то што је то код њих политика брисања трагова постојања Срба, а наш одговор је неадекватан", сматра Боснић, додајући када се тако нешто деси "ми испричамо причу" и ништа се не деси.