Србија и Балкан
Приштина хоће дијалог са СПЦ: Чека ли нас нови Темељни уговор и зашто не?
Само у последње две деценије на територији КиМ уништено је око 150 православних цркава и манастира
Све су гласнија говоркања јавних личности на Косову и Метохији о томе како би тамошње власти требало да успоставе дијалог са Српском православном црквом.
То је прво најавио аналитичар Миљазим Краснићи, критикујући премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је изазвао фарсу забраном уласка српском патријарху Порфирију на КиМ за Божић, изјавио да би Курти требало да започне процес темељног споразума са СПЦ. Затим је и директор "Албанијан поста", новинар Батон Хаџиу, пре неколико дана поручио да "Косово, након ЗСО, чека још већи изазов - дијалог са Српском православном црквом".
Чак ни Приштини није јасно о каквом дијалогу Хаџиу говори, јер је однос Албанаца према СПЦ, након 1999. године далеко од било каквог дијалога, пише Косово-онлајн.
Само у последње две деценије на територији КиМ уништено је око 150 православних цркава и манастира. Девастација српских цркава и манастира симбол је косовског погрома 17. марта 2004. године, када су уништени неки од бисера светске културне баштине, који припадају Српској православној цркви.
Однос власти у Приштини према СПЦ показује и вишегодишње одбијање да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земљишта, и поред пресуде тзв. Косовског уставног суда из 2016. године у корист манастира.
На случај Високих Дечана упозорио је и Стејт департмент у свом годишњем извештају о стању верских слобода. Организација "Европа ностра" уврстила је манастир Високи Дечани на листу најугроженијих објеката културне баштине у Европи уз образложење да се "суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа".
Приштина свесна да је СПЦ проблем
Некадашњи дипломата, бивши амбасадор Србије при Унеску, као и при Светој Столици у Ватикану, проф. др Дарко Танасковић, истиче да није случајно што је Хаџиу отворио тему дијалога са СПЦ, као о следећем горућем проблему који чека Приштину.
"Новинар Батон Хаџиу, некадашњи уредник листа "Коха Диторе" je познат, поред осталог, по томе што је био оптужен за одавање идентитета једног заштићеног сведока приликом суђења Рамушу Харадинају, као и по изјави да Аљбин Курти не воли Косово, овога пута не саопштава ништа сензационално, али потврђује чињеницу да су и у Приштини свесни да је положај СПЦ на 'Косову' проблем који, и пред лицем оних који га подржавају, у највећој мери оптерећује кредибилитет пројекта независне и међународно признате косовске државе", каже Танасковић.
Танасковић подсећа и да није тајна да је и у неусвојеном Ахтисаријевом плану у "Анексу 5", који се односи на статус и права СПЦ, у високој мери уважен њен средишњи и специфичан положај.
"Кад Хаџиу каже да ће после решавања питања ЗСО, Косово морати да преговара са СПЦ, а да ће Црква бити принуђена да га прихвати као преговарача, он полази, наравно, од тога да је "Косово" неспорно независна и суверена држава, као и од хипотетичке ситуације у којој је ЗСО већ успостављена. Ниједна од ових двеју претпоставки није остварена", наглашава Танасковић.
Додаје да је зато закључак, односно предвиђање Хаџиуа, на крхким ногама.
"Иначе, СПЦ духовно припада целини српског народа и саборно га представља. Она сепаратно политички не преговара са државама, односно административним ентитетима на чијој територији пастирски делује, а Србија, као држава којој међународноправно припада покрајина Косово и Метохија, своје ставове према властима у Приштини свакако уобличава и у координацији са СПЦ", истиче он.
Танасковић претпоставља да у Приштини као преговарача виде Епархију рашко-призренску, као локалну организационо-административну јединицу СПЦ.
"Ово се уклапа у настојање да се о свим проблемима које у садашњим ненормалним околностима има српски народ на КиМ мимо Београда, разговара само са оним Србима који живе на територији "Косова", јер су, у складу са виђењем Приштине, "грађани државе Косово", а не Србије. Тиме се њихова укупна позиција слаби, а притисак да се повинују наметнутом дискриминаторком поретку јача, што се "демократски" камуфлира образложењем да они најбоље знају своје стварне интересе, а да Београд, наводно, њима манипулише. Ову логику и аргументацију прихватају и поједини Срби на "Косову", који су додуше у мањини, али би се и у Београду о њој морало аналитички и политички озбиљно водити рачуна", поручио је Танасковић.
Према његовим речима, проблематика српско-албанског односа на "Косову" и у вези са њим мора да се сагледава на два нивоа.
Као прво, на нивоу општег политичког дијалога, како се обично каже, између Београда и Приштине, и друго, на нивоу одвијања токова свакодневног живота на Косову. На општем нивоу, додаје Танасковић, све је јасно - уз међународно посредовање дијалог воде званичници Београда и Приштине.
"Београд не признаје "Косово", али ипак преговара са представницима приштинских власти. Пређе ли се на ниво свакодневног живота, а без губљења везе са оним општим, представници Срба са севера КиМ чак су, на основу процене политичке целисходности, учествовали у органима косовског парадржавног система", каже Танасковић.
Према његовим речима, тако и они архијереји и свештенослужитељи који представљају СПЦ и српски верни народ на КиМ, не могу да избегну одређене видове комуникације са органима локалних косовских инситуција, јер то налажу животне потребе.
"Ове су им наметнуте, нежељене, али незаобилизане адресе. Наравно, то не значи да би Епархија рашко-призренска или братство манастира Дечани имало, на пример, шта да преговара са Аљбином Куртијем, на шта он стално позива, о извршавању одлуке Уставног суда "Косова" о враћању узурпиране манастирске земље, а о некаквом сепаратном дијалогу Епархије рашко-призренске о статусу СПЦ да и не говоримо. Иако се те две ситуације ни по чему не могу поредити, ваља подсетити на то да је у самосталној и независној Црној Гори "Темељни уговор" са председником тамошње владе потписао патријарх Порфирије. А "Косово" за Србију и велики део светске заједнице међународноправно и није држава", наглашава Танасковић.
Историчар и научни саветник Института за новију историју Србије Александар Раковић сматра да би у било какве разговоре које Батон Хаџиу најављује, ако до њих уопште икада дође, Српска православна црква ушла тек након што би са властима Србије сагледала ситуацију.
"У овом моменту и догледној будућности, не постоји оквир за било какве разговоре Српске православне цркве са албанском администрацијом у Приштини, чак и кад би Запад покушао да их наметне", каже Раковић.
Раковић дели мишљење да би Албанци најрадије разговарали само са Епархијом рашко-призренском. Међутим, како додаје, то није могуће.
"Српска православна црква је јединствена и недељива целина, која је о питању Косова и Метохије заузела став. У складу с тим ставом, Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод доносе одлуке, одређују координате и дају смернице. Дакле, не би било могуће да власти албанских сепаратиста разговарају само са Епархијом рашко-призренском о питањима која се тичу читаве Српске православне цркве и српског народа", наглашава Раковић.
Додатно, Епархија-рашко призренска саопштила је пре више од годину и по дана да је прекинула сваки контакт са приштинским институцијама.
Раковић додаје и да било који разговор са властима у Приштини мора да има у виду чињеницу какве су намере Албанаца.
"Албански сепаратисти имају намеру да преотму српске светиње на Косову и Метохији и истерају Српску православну цркву са њених осам векова дугих канонских територија. Сваки разговор с властима у Приштини мора да пође од те чињенице, о злоћудним крајњим намерама албанских власти - да на Косову и Метохији не буде ни Српске православне цркве ни Срба", каже Раковић.
Раковић закључује да то разговоре чини немогућим, док се не створе праведни услови који у потпуности трајно гарантују поредак и имовину Српске православне цркве на Косову.
