"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гост Миле Бјелајац

Гост Љиљане Смајловић у тринаестој епизоди емисије "Релативизација" објашњава зашто је небитно ко је непосредни извршилац саботаже на Северном току, већ је важно "ко је то наручио"

У тринаестој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са Милетом Бјелајцем, историчарем војно-цивилних односа, разговарала о томе зашто још живи прича да су "Украјинци ослободили Београд", због чега се објашњавање Првог светског рата фокусира на Балкан и Сарајево, како је Европа ћутала на "бацање људи кроз прозоре" и која су то обележја новог тоталитаризма. 

Да ли то што се америчке дипломате, попут Викторије Нуланд, хвале диверзијом на Северном току, значи да се Америка више не претвара да стоји иза тога, упитала је ауторка емисије на самом почетку, тј. да САД хоће да преузму заслуге, али не и одговорност за саботажу. 

Бјелајац сматра да је ликовање Викторије Нуланд показало да "у дипломатију људи уносе свој карактер", али додаје да је она обелоданила и оно што је била политика Кондолизе Рајс, а то је да се Европа преоријентише са источно-европског и азијског гаса на друга тржишта, јер је процена била "они су превише зависни, могли би подржати извесну политику која би долазила са Истока".

Он објашњава економски аспект рата и на примеру Србије: 

"Сећамо се и како је код нас на Балкану вршена опструкција Јужног тока, што је било важно и Србији и околним земљама, али неко се потрудио да то не буде тако и да се једног дана, као што је било пре неког времена, ми оријентишемо на нафту из Казахстана или других земаља где су неке западне компаније експлоататори и произвођачи нафте и нафтних деривата."

Северни ток је требало да буде тајна операција, подсећа Бјелајац и каже да никакве логике нема у томе што су у први мах Руси били оптужени за диверзију на Северном току, нити у томе има интереса Немачке, којој чак није било дозвољено да прави истрагу у вези са тим. 

"Ко је извођач – да л' су то Британци, Данци, Швеђани, небитно је, важно је ко је то наручио*", истиче он. 

(*РТ Балкан: Неколико сати после снимања емисије објављен је текст америчког новинара, добитника Пулицерове награде, Симора Херша који је изнео доказе о томе да су током НАТО вежби "Балтопс" у лето 2022. године, амерички рониоци поставили експлозив испод "Северног тока", који су Норвежани активирали три месеца касније...)

"И Аушвиц су ослободили Украјинци"

Амерички амбасадор у Београду за време рата у Донбасу коментарисао је да су Срби незахвални, јер су "Украјинци ослобађали Београд 1944. године и још неке делове Србије", подсећа Љиљана Смајловић и пита се како је могуће да овакве тезе имају следбенике упркос томе што су недвосмислено оповргнуте. 

Бјелајац оцењује да то није случајно:

"Теза да су Украјинци ослободили Београд је једна од стандардних прича која се овде употребљава да би се произвео одређени политички ефекат" и подсећа на Владимира Дедијера који је говорио да велике силе увек имају потребу да правдају своје деловање.

Битка за историјски наратив је једина стварна битка, иако су нас често критиковали да производимо превише историје, сматра ауторка емисије и истиче да се то види и по томе што су "Београд одједном ослободили Украјинци".

Све што је на овом простору тачно или нетачно атрибуирано у наш историјски грех, то може, то није гледање у историју, иронично примећује Бјелајац. 

"Према мејнстрим медијима, и Аушвиц су ослободили Украјинци, а не совјетска армија... Пољаци данас 'хладно' изговоре да највеће заслуге за ослобођење Пољске у Другом светском рату заправо имају САД", додаје он. 

Сад се објашњавање Првог светског рата фокусира на Балкан и Сарајево, као да није било никаквих конфликата великих сила које су заиста изазвале тај рат и хтеле тај рат, примећује Бјелајац. 

Русија брани Европу од ње саме

"Обележавање 80 година Стаљинградске битке снажна је порука Русије да сада није први пут да Русија брани Европу од ње саме", каже Бјелајац.

Он подсећа да су и 1914. и 1941. сви гледали у Совјетски Савез као потенцијални спас.

"Европа је ћутала 1941. године. Она ћути и на све ово што се дешава у Украјини. Европа је ћутала на Одесу, на бацање људи кроз прозоре, она је ћутала на злочине у Харкову и Кијеву. Осам година тамо тиња рат", истиче Бјелајац.

Запажа да у овом случају није било пружене руке руском народу, напротив, било је укидања права, "дакле ништа различито него што је било у Немачкој 30-их година".

"Тамо су били Јевреји мета, а овде су Руси мета", каже он. 

Одустајање од индивидуалних права за рачун безбедности је оно где поредак креће да личи на фашизам, оцењује гост емисије.

"Процес дерегулације, апсолутне контроле и наметања неких вредности по сваку цену обележје је новог тоталитаризма."

Двоструки стандарди

Америчка приватна плаћеничка војна компанија "Блек Вотер" била је укључена у неколико афера масовних злочина, да би на крају тадашњи председник САД Доналд Трамп помиловао четворицу осуђеника, подсећа Бјелајац. 

И лидер плаћеничке јединице "Моцарт" је пред распуштање јединице изјавио да је сведочио о злочинима над цивилима украјинске стране. 

Бивша британска премијерка Лиз Трас је позивала људе да иду у Украјину да се боре, иако је то било у супротности са британским законима, каже Љиљана Смајловић у разговору о двоструким стандардима. 

Бјелајац истиче како је кренула пропаганда да украјински народ има право да се придружи НАТО пакту, а да кубански народ 1962. није могао да има исто то право – да се придружи другој сфери, тј. СССР.

Он упозорава да са доласком немачких тенкова у Украјину постоји опасност да дође и муниција са осиромашеним уранијумом.