Оставка Кристијана Шмита на позицију високог представника, на коју никада није био ни изабран, осим што је изазвала тектонски политички потрес, затворила је и једно политичко поглавље. Наиме, посланици у Народној скупштини Републике Српске су усвојили Декларацију о затварању Канцеларије високог представника, којом се тражи да буде окончана функција високог представника у БиХ и затворен ОХР. Да ли време "вицекраљева" у БиХ пролази?
"Биће ту отпора из европских престоница, ту нема никакве сумње, али чим су Американци показали ту вољу и јасно рекли шта им је циљ: да се полако приведе крају та међународна управа на БиХ, то је готово, може да буде вештачки продужено, али не може да буде исто као што је било", навео је Павић.
Напомиње да, док год је ту Шмит, може да има ауторитет као што је имао пре, а Република Српска је јасно рекла да неће прихватити неког новог вицекраља или намесника у БиХ, а сигурно је да то неће прихватити ни Русија ни Кина.
У Декларацији коју је усвојила Бањалука, између осталог, наводи се да Кристијан Шмит у БиХ не представља међународну заједницу, нема никакво право да врши функције из надлежности домаћих органа.
Захтева се затварање Канцеларије високог представника, престанак наметања одлука и враћање надлежности домаћим институцијама у складу са Дејтонским споразумом. У усвојеном документу истиче се да Народна скупштина, као највиши орган Републике Српске – стране уговорнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, захтева од Савета безбедности УН да хитно усвоји резолуцију којом се окончава функција високог представника у БиХ и затвара ОХР.
Експресно је стигао одговор из редова бошњака, па је потпредседник Ћамил Дураковић, упутио декларацију којом се "одбацује једнострани и политички мотивисан захтев за безусловно затварање Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини, наглашавајући да се о затварању ОХР-а може говорити тек онда када буду испуњени услови из Агенде 5+2, али и када институције Републике Српске покажу да су способне једнако да штите права свих грађана, укључујући Бошњаке, Хрвате и остале".
Ваљало би подсетити да је на седници Савета безбедности УН о БиХ представница САД Тами Брус рекла да "САД сматрају да наредни изабрани високи представник треба да ради на пребацивању надлежности управљања институцијама на домаће изабране политичаре и да мора да има унутрашњи и међународни консензус".
Иначе, САД су дуже од три деценије биле подршка интервенционистичком приступу.
Стога се поставља питање да ли нова политичка ера, која почиње Шмитовим одласком, подразумева и крај међународном туторству и наметнутим одлукама у БиХ?
Политиколог Александар Павић истиче да постоји жеља да се види крај спољном управљању и да у следећој фази треба да се иде ка затварању ОХР-а.
"Шмит је јавно признао да су га САД притисле да поднесе оставку и то већ пуно говори, да су Американци решени да престану са тим директним управљањем као што су радили преко високих представника свих ових година у БиХ", истакао је Павић.
Говорећи о односима Вашингтона и Бањалуке, казао је да је Република Српска развила јако добре односе са новом Трамповом администрацијом, а у Конгресу још постоје репови старих лобија, дубоке државе, који су изразито везани за БиХ, колонијалну и да није још све готово.
"Опасност није прошла, а Република Српска је нашла упориште у Белој кући и боља је ситуација него што је била: то се огледа у томе што су укинуте санкције Додику и још 48 правних и физичких лица из Републике Српске. То је било незамисливо да се деси пре доласка Трампа и што су САД притисли Шмита да да оставку и то показује колико су се поправили односи између Бањалуке и Беле куће, а највећу заслугу за то има Милорад Додик који је три пута подржао Трампа у предизборној кампањи и то је нешто што се не заборавља", закључио је саговорник РТ Балкан.