Бивши високи представници у БиХ Карл Билт и Волфганг Петрич поручили су Европи да треба укинути Канцеларију високог представника ОХР-а.
Они су у ауторском тексту за "Франкфуртер алгемајне цајтунг", истакли да је оставка Кристијана Шмита (кога Република Српска није признавала за виског представника) отворила "много више од пуког питања његовог наследника". Европа, како су рекли, треба да се суочи с "неугодном геополитичком реалношћу".
"Тридесет година након Дејтонског мировног споразума, БиХ остаје заробљена у политичком међупростору. Она је формално суверена, али фактички и даље под међународним надзором. Институција високог представника међународне заједнице јесте ад хок институција која је у великој мери успешно спровела обнову ратом разорене земље. Без америчко-европског ангажмана, у којем су, уз Европску унију као главног финансијера, учествовали и Русија, Јапан те Канада кроз Савет за имплементацију мира, спровођење Дејтонског споразума након 1995. године тешко би било могуће", наводи се у тексту.
Билт и Петрич истичу да је ОХР замишљен као привремена институција, а да је постала трајна.
"Већ дуго ова цивилна институција, која је током година изгубила и утицај и легитимитет, многим локалним политичарима служи подједнако као непријатељска слика или као спасилачки ослонац, ослобађајући их тиме обавезе коју демократска друштва имају да у сопственој одговорности проналазе одрживе политичке компромисе", тврде у ауторском тексту.
Због тога, како кажу, би било погрешно рефлексно именовати новог високог представника, већ се међународна заједница треба запитати "да ли таквим потезом заиста подстиче стабилност и самосталност или само конзервира управљану стагнацију".
"Док у државама Западног Балкана дуготрајни пут ка Бриселу губи привлачност, међународни консензус о будућности БиХ одавно је нарушен. Русија годинама отворено одбацује улогу високог представника са специјалним овлашћењима и одавно се претворила у регионалног реметилачког фактора. Сада је приметна промена и става Сједињених Америчких Држава. У таквим околностима наследник одлазећег високог представника тешко би имао већи легитимитет од својих претходника", навели су Билт и Петрич.
Они су става да овај нови почетак треба бити базиран на два елемента.
"С једне стране на корекцији дисфункционалног система власти, а с друге на окончању међународног посебног надзора. Ова реформска агенда притом мора бити уско повезана с постепеним приближавањем европским структурама. Не ради се о радикалном преуређењу дејтонског система, него о реалистичним прилагођавањима - одавно су потребне ефикасније структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање трајних могућности блокаде", пише у овом тексту.
Наводе и да се гашење ОХР-а мора уско везати уз приступање БиХ чланству у ЕУ.
"Услови које Шмити његови претходници годинама безуспешно захтевају, попут питања државне имовине, могли би бити пребачени у одговарајућа поглавља приступног уговора. Тиме би се бесконачна расправа о томе припада ли БиХ уопште Европи коначно недвосмислено окончала", навели су.
Према њиховом мишљењу, "уграђена у веродостојну европску перспективу, држава БиХ тако би постала део динамичног политичког пројекта".
"Био би то прелаз с међународног надзора на европску интеграцију. Повлачење Кристијана Шмита зато представља дуго очекивану прилику да се међународна политика према БиХ из темеља промишља европски. БиХ није потребна бесконачно продужена међународна управа", закључили су Билт и Петрич.