Како за злочине над Србима ослобађа Суд у БиХ: Дураковић руководио акцијом, али није знао за убиства

Апелационо веће Суда БиХ ослободило је некадашњег команданта 43. бригаде такозване Армије БиХ Рамиза Дураковића оптужби за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године, уз образложење да није доказано да је имао сазнања о почињеним злочинима.

Додик о злочину над Србима у Брадини: Наша дужност није само да тугујемо, већ и да памтимо

Председавајућа Апелационог вијећа Амела Хусић рекла је да није спорно да су злочини почињени, нити да је Дураковић руководио акцијом, али да није доказано да је био упознат са убиством и паљењем кућа.

"Нико не спори да се злочин десио, нити да је оптужени руководио акцијом, али ниједан од проведених доказа не указује да су информације о убиству и паљењу кућа дошле до оптуженог, посредно или непосредно", рекла је Хусићева у "образложењу" пресуде која је правоснажна, преноси РТРС.

Оштећени Милош Пијевић, чија је кућа запаљена, упућен је на парнични поступак са имовинскоправним захтевом.

Адвокат одбране Денис Јакић рекао је након изрицања пресуде да је одбрана од почетка тврдила да Дураковић није починио кривично дело за које је био оптужен. Он је додао да је Дураковић у притвору провео скоро две године.

У Бањалуци отворена највећа база снимљених сведочанстава о страдању српског народа

Суд БиХ првостепено је осудио Дураковића на три и по године затвора за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године, за убиство Даринке Пијевић и паљење кућа Рајка и Милоша Пијевића.

Дураковић, који је држављанин Србије и Немачке, оптужен је да је као командант 43. бригаде такозване Армије БиХ знао за почињене злочине, а да није предузео неопходне и разумне мере да казни починиоце. Оптужница га је теретила за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва и то по Кривичном закону бивше СФРЈ, саопштено је из Тужилаштва БиХ, на чији предлог је потврђена оптужница.

Суђење Дураковићу почело је у октобру 2024. године.