После тројног пакта Загреба, Тиране и Приштине, а затим и Словеније и Хрватске, и Северна Македонија је у уторак потписала стратешку сарадњу са Хрватском. Све то урађено је под капом Берлина са чиме се гради једна нова геополитичка и безбедносна архитектура Балкана и југоистока Европе како би се потиснула Русија и Кина.
О плановима Берлина за Балкан и разлозима за стварање стратешких савеза око Србије, за "Јутро на РТ" говорио је магистар међународних односа Бошко Јовановић.
Коментаришући бујање разних пактова на Балкану, у којима је између осталих и Загреб, Јовановић истиче да хрватски министар одбране Иван Анушић има амбиције да буде премијер Хрватске и да ради све што мисли да ће да му ојача позицију унутар ХДЗ-а.
"Анушић је главна звезда хрватских медија и приказује се као врло способан министар који има намеру да масовно модернизује хрватску војску. Србија треба да брине само о себи – да се повећа присутност Војске Србије уз границу са Хрватском, што би охладило усијане главе у Загребу, јер хрватска војска има само 17.000 војника", наглашава Јовановић за РТ Балкан.
Говорећи о улози Берлина у војним савезима на Балкану, Јовановић наводи да Берлин економски контролише Балкан и да нема потребе за војном интервенцијом. Када је реч о новом пакту Загреба и Скопља, Јовановић оцењује да је премијеру Северне Македоније Христијану Мицкоском потребно да се докаже ЕУ.
"Постоји огроман притисак из Бугарске на Македонију. Мицкоском треба пи-ар да би показала Европи да има намеру да иде у ЕУ и да је спремна да сарађује са чланицама ЕУ. Македонија са спољнополитичке тачке гледишта нема избора, али њој никакав савез са било којом земљом која је даље од њих, не може да јој помогне", сматра Јовановић.
Као одговор на то што Македонци стварају савезе с Хрватима, Јовановић сматра да "Србија треба да прекине изградњу гасне конекције између две земље".
"То би послало озбиљан сигнал Скопљу да не би требало да вуче антисрпске потезе", истиче Јовановић.
На питање да ли Берлин спрема Загреб да буде центар Балкана, Јовановић указује да према његовом мишљењу, ту идеју има више Ватикан него Берлин.
"Суштина је у томе што се у Немачкој говори о ванредним изборима. Она није у стању да реализује било какав спољнополитички пројекат због тога што канцелар Фридрих Мерц нема спољнополитичко искуство. Он је постао канцелар зато што га Ангела Меркел није волела", наводи Јовановић.
На констатацију да преко Балкана иду четири војно-светска оперативна правца и да се стиче утисак да Берлин није одустао осовине као крајем 19. века, и да им зато им сметају Руси и Кинези, Јовановић одговара да Берлин може да има идеје, али нема капацитета.
"Берлин јесте заинтересован за Берлин–Београд–Багдад–Мосул, али исто тако, утицај Француске на Балкану није мали. У Бугарској Француска има велики утицај, ако и у Хрватској. Берлин може да има идеје, али нема капацитете да би тако нешто реализовао Берлин је у великим проблемима", указује Јовановић.
О "јачању паралелних елемената 'католичког милитаризма' и фокусу на СПЦ и везе СПЦ-а са Московском патријаршијом", саговорник "Јутра на РТ" сматра да католичка црква и Немачка имају различите циљеве.
"Ватикан је способнији од Берлина, њихови интереси су различити, као и методе. Што се тиче напада на СПЦ, то је очекивано због блиских веза СПЦ и Руске православне цркве", оцењује Јовановић.
Коментаришући пакт Пољске и Велике Британије против Русије, Јовановић указује да је британски премијер Кир Стармер у великим проблемима и да му смена виси над главом, па да је због тога лакше наћи спољног противника и непријатеља него се бавити домаћих проблема.
"Савез је традиционалан, Пољаци никад не могу да буду сигурни шта ће Америка да уради, па су одлучили да се врате свом старом савезнику. Велика Британија нема никакве значајне ресурсе да би могла инвестира у тај савез, све што је имала слободно послала је Украјини, стање британске армије није баш добро", закључује Јовановић.