Србија се обавезала да се, у складу са тежњом ка чланству у Европској унији, усклади између осталог, са визним режимом ЕУ, а међу главним притисцима на том путу је – санкциона политика према Русији, укључујући и визе.
Међутим, није то једино условљавање које Брисел сервира званичном Београду на које треба да одговори у наредном периоду. ЕУ тражи и да Србија Русима поништи боравишне дозволе.
Председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Драган Станојевић изјавио је да "Београд разматра могућност укидања безвизног режима са Русијом као један од услова за приступање Европској унији".
"Власти разматрају могућност укидања безвизног режима са Руском Федерацијом ради приступања Европској унији", преноси лист "Известија" његову изјаву.
Према информацијама Спутњика, осим да поново уведе визе Русима, Брисел још захтева и да се поништи 50 боравиших дозвола које су већ издате руским држављанима.
Према последњим подацима МУП-а од 2022. па до краја 2024. године одобрено је више од 65.000 дозвола за привремени боравак држављанима Руске Федерације. Дакле, уколико би се изашло у сусрет овој уцени ЕУ да Београд укине "добродошлицу" руским држављанима, Србија би ускратила боравак за више од 30.000 руских грађана.
До момента објављивања текста, редакција РТ Балкан није добила званичан одговор од Министарства спољних послова Србије о овој теми. Питања су упућена и Европској комисији, која је одговорила да "припрема одговоре на питања наше редакције и да ћемо информације добити у најкраћем року", мада рок у одговору није прецизиран.
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко је истакао да се "питање укидања безвизног режима између Србије и Русије и раније се покретало у складу са притиском ЕУ, која од Србије захтева повлачење различитих потеза у циљу смањивања односа са Руском Федерацијом.
Боцан-Харченко је рекао да све зависи од одлуке коју Србија донесе.
"Питање укидања безвизног режима стоји на столу од почетка СВО, од 2022. године и оно је једно од најважнијих за ЕУ. Нема смисла да објашњавам у детаље, али јасно је да безвизни режим пружа велику корист Србији у сваком смислу, пре свега у људском и хуманитарном", рекао је руски амбасадор у изјави за РТ Балкан.
Руски амбасадор је навео и да као у свакој земљи, и у Србији постоје различити људи различитих политичких оријентација.
"Једнима је ближа сарадња са Русијом, другима сарадња са Западом. То је сасвим нормално и постоји у свакој земљи. Избор је, наравно, искључиво на Србији, али ми верујемо да ће Србија и надлежне институције пре доношења било какве одлуке узети у разматрање мишљење већине свог народа. Ако уопште и дође до овакве расправе, верујем да ће коначна одлука бити рационална и да неће ићи на штету ни Србији ни нашим пријатељским односима", закључује руски амбасадор.
Реаговао је и портпарол Кремља Дмитриј Песков, наводећи да одлука о укидању безвизног режима са Србијом мора да се доноси обострано.
Напоменуо је да ће јавност бити благовремено обавештена о резултатима чим надлежне институције обе стране заврше разматрање питања могућег укидања безвизног режима између Србије и Русије.
У новембру 2025. године шеф Делегације Европске уније у Београду Андреас фон Бекерат припремио је извештај о напретку Србије на путу ка европским интеграцијама. У документу је посебно наглашено да "Србија треба да усклади своју спољну политику са ставовима Брисела". То подразумева и увођење санкција Русији, као и виза за руске држављане.
Београд већ усвојио више планова за усклађивање са ЕУ
Из Министарства спољних послова Србије у марту 2025. је саопштено да се Србија усклађује са стандардима ЕУ и да у том контексту усаглашава свој визни режим са режимом ЕУ.
Како је тада речено у ресорном министарству, до краја 2026. биће спроведене све неопходне реформе како би се испунили услови за пуноправно чланство.
У Реформској агенди Републике Србије 2024. до 2027. под називом "Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан" наводи се да ће Србија наставити да усклађује своју визну политику са ЕУ, у складу са Уредбом ЕУ 2018/1806.
"ЕУ и њене државе чланице као кључни партнери и заинтересоване стране, као и грађани Републике Србије, ће наставити да имају безвизни режим за ЕУ, док Република Србија наставља да се креће ка хармонизацији визне политике са Унијом. Република Србија, међутим, сматра ЕУ кључним стратешким партнером и стога анализира све безбедносне последице које различит визни режим може имати за државе чланице ЕУ. Србија је 2022. и 2023. године предузела значајне кораке у усклађивању са визном политиком ЕУ поновним успостављањем обавезе поседовања визе за шест трећих земаља", наводи се у Реформској агенди.
Истиче се и да је Србија у складу са чланом 3 Уредбе о инструменту за реформу и раст, као један од циљева Реформске агенде поставила кретање ка хармонизацији визне политике са Унијом.
Даље се у тексту пак помиње проблем високог ризика због ирегуларних миграција у ЕУ. План предвиђа низ мера које би требало предузети уколико се уочи повећан прилив држављана земаља које имају безвизни режим са Републиком Србијом, који су ушли у ЕУ преко Републике Србије, као и у случају да тај прилив буде разлог за безбедносну забринутост.
"Уколико ове мере не дају резултате и прилив миграната настави да изазива забринутост, питање суспензије безвизног режима биће разматрано независно од рокова предвиђених Планом хармонизације са визним режимом ЕУ. Усклађивање са визним режимом ЕУ са најмање три државе чијим држављанима је потребна виза за улазак у ЕУ (децембар 2024. године)", наведено је у реформској агенди.
Визни режим односи се на спровођења активности за испуњавање обавезе Србије из приступних преговора са ЕУ, у оквиру Поглавља 24.
Влада Србије је саопштила да је данас одржан још један састанак Оперативног тима за приступање Србије ЕУ, међутим не наводи да је питање виза за руске држављане било разматрано.
Наводи се да је министар за европске интеграције Немања Старовић говорио о спровођењу Реформске агенде, али без више детаља о чему је било речи на састанку.
Такође, главни преговарач Београда са Бриселом Данијел Апостоловић је Оперативни тим информисао о састанку који ће одржати са председницима свих преговарачких група 2. јуна на тему препорука из Годишњег извештаја ЕК за 2025. годину, оцењујући да је неопходно да динамика њиховог испуњавања буде знатно боља.
Подгорица је најавила да Црна Гора планира најкасније до септембра да уведе визе за грађане пет земаља, укључујући Русију и Турску.