Номинација Мајкла Јанга за новог амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији могла би да представља значајну промену у односу на период који су обележили Кристофер Хил у Београду и Мајкл Марфи у Сарајеву, оцењује политиколог и народни посланик Александар Павић.
Ипак, подсећа да до коначног ступања на дужност предстоји још један важан корак – потврда у америчком Сенату.
"Морамо да сачекамо да прођу процедуру у Сенату. Има много номинација које чекају на потврду и питање је када ће доћи на ред. Али сама чињеница да су амбасадори номиновани већ нешто говори", каже Павић за телевизију РТ Балкан.
Подсећа да амбасадори нису креатори америчке спољне политике, већ њени извршиоци:
"Амбасадори спроводе инструкције Стејт департмента, они не креирају политику. Али личност амбасадора јесте важна. Оно што се већ сада може рећи јесте да Србија готово сигурно неће добити још једног Кристофера Хила, као што ни Босна и Херцеговина неће добити новог Мајкла Марфија".
Према његовим речима, заједничка карактеристика ових номинација јесте то што њихови носиоци више подсећају на представнике старог америчког републиканског естаблишмента него на дипломате које су последњих година биле препознате по активистичком приступу на Балкану.
"Ако је судити по америчкој политици према Републици Српској, мислим да ће ови амбасадори да имају много мање лоше инструкције по нас него што су имали претходници. Заправо, могао бих да се кладим да ће тако да буде", оцењује он.
Посебно указује на чињеницу да међу новим номинацијама нема амбасадора за лажну државу Косово.
"Ја ћу то да тумачим као да им она није приоритет", додаје Павић.
Када је реч о самом Јангу, сматра да је реч о веома искусном човеку из старе републиканске школе.
"Он сеже још до времена Џорџа Буша Старијег. Учествовао је у важним међународним процесима, укључујући активности везане за уједињење Немачке. То даје одређену наду да би могло да дође до нормализације начина на који америчка дипломатија функционише на целом српском простору", сматра Павић.
Посебно занимљивим оцењује једну мање познату епизоду из Јангове биографије.
"Био је члан конгресног поткомитета који је истраживао аферу у вези са тајним трансферима иранског оружја босанским муслиманима током рата у БиХ. То је био велики скандал у Америци. Клинтонова администрација била је оптуживана да је затварала очи пред пошиљкама иранског оружја које су преко Хрватске стизале у Босну и Херцеговину. Јанг је учествовао у истрази тог случаја", подсећа Павић.
Тај детаљ, сматра саговорник телевизије РТ Балкан, говори да будући амерички амбасадор у Србији не припада политичким круговима који су последњих деценија градили савезништва са исламистичким структурама на Балкану.
"Tо је ствар која је овде мало заборављена, а био је то велики скандал у Америци. Наиме, Американци су под инструкцијама затворили очи и зажмурили на иранске пошиљке оружја босанским муслиманима које су ишле преко Хрватске. То јесте био скандал, био је и велики чланак у медијима и направљена је и истрага у вези са тим. А Јанг је био члан тог поткомитета. То је та антиисламистичка компонента и то је нешто што може да нам користи као српском корпусу на Балкану. Он свакако неће бити део оне зелено-црвене коалиције која се наводи у новој стратегији Беле куће за противтероризам у смислу коалиције либерала и исламиста. Ми смо на својој кожи осетили шта то значи", указује Павић.
Додатни разлог за опрезни оптимизам види у чињеници да је Јанг два пута био на челу америчке Комисије за међународне верске слободе.
"Мислим да ће свакако бити адреса којом ћемо моћи много лакше да пласирамо сву репресију коју косовско-албански сецесионисти чине према Србима и према нашим светињама на Косовu и Метохији", сматра он.
Говорећи о Босни и Херцеговини, Павић указује на још један занимљив детаљ – нови амерички амбасадор у Сарајеву биће пензионисани генерал, док је за шефа НАТО штаба у Сарајеву такође постављен амерички генерал.
"Мислим да ће њих двојица вероватно да буду на неки начин де факто нови високи представници. Без истих овлашћења али ће имати ауторитет који ће свакако бити противтежа било каквим покушајима Европске уније да ту настави протекторат какав је био до сада", закључује Павић.