Председник Владе Хрватске Андреј Пленковић поручио је на конференцији за медије у оквиру Самита Европска унија - Западни Балкан да је Црна Гора највише одмакла у процесу европских интеграција међу државама региона, али да постоје отворена билатерална питања за која Загреб очекује напредак.
Он је навео да је "међу приоритетима питање обештећења логораша, истичући да Хрватска жели да то буде решено кроз билатерални споразум".
Навео је и имовинско-правне захтеве породица из Хрватске, питање спомен-плоче у Морињу, школског брода "Јадран", као и питање границе између две државе.
"Желимо да се реше имовинско-правна питања породица из Хрватске овде. Јасно смо маркирали питање плоче у Морињу, питање брода 'Јадран' и питање границе, где смо веома јасни", подвукао је и поручио да Хрватска очекује наставак дијалога и напредак у разговорима о отвореним питањима.
Иначе, Загреб инсистира на одштети за, како наводе, "логораше" у Морињу. Међутим, овде је био прихватни центар ЈНА и нико није убијен. Са друге стране, окрећу главу од логора "Лора" где је убијено 14 војника из никшићко-шавничке групе, и поред тога што постоји сведочење јединог преживелог Веселина Бојовића да је правио сандуке од дасака, за убијене саборце.
Хрватска инсистира и на броду "Јадран", иако је из Министарства одбране поручено да је ово пловило црногорско. Ту је и питање границе у зони Превлаке.
У Морињу је, иначе, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".
"Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници", наведено је на плочи коју су потписала министарства одбране и спољних послова Црне Горе и која је од постављања предмет спорова у држави.
Мештани Мориња саопштили су тада да се најоштрије супротстављају постављању било каквих обележја на објектима бивших касарни у Морињу, "које су у време ратних дешавања 90-их служиле као сабирни центри за ислеђивање", а никако као "концентрациони логори каквима се данас желе представити".
Неколико пута је помињано да ће текст бити промењен, али се то није десило.