Сједињене Америчке Државе и Европска унија нису успеле да пронађу заједнички језик на недавној седници Савета за имплементацију мира (ПИК), па ће избор наследника Кристијана Шмита сачекати неки нови термин, a према најавама, до краја месеца.
Немогућност да постигну консензус око кандидата за високог представника у БиХ, нису ствар само неслагања око кандидата, већ и потврда новог расцепа у односима Вашингтона и Брисела у политици према БиХ, као и чињеница да Америка више није сагласна са улогом Немачке у БиХ, оцењују аналитичари после неуспеле седнице ПИК-а.
Вашингтон и Рим заговарају именовање Антонија Занардија Ландија, искусног италијанског дипломате који је службовао у Москви и Ватикану, а који је и стигао у Сарајево на седницу ПИК-а, па се веровало да ће он бити изабран. Али, с друге стране, Француска, Немачка и Велика Британија форсирају свог изабраника Ренеа Троказа.
"Делегација САД настојала је да постигне консензус око заједнички прихваћене визије и високо квалификованог италијанског кандидата, искусног дипломате, амбасадора Антонија Занардија Ландија. Државни секретар Марко Рубио описао је италијанског кандидата пред Конгресом као 'господина за којег мислимо да би добро обавио посао помажући да се обезбеди одређена стабилност тој позицији'", наводи америчка амбасада у Сарајеву на Иксу.
С друге стране, делегација ЕУ је саопштила како ће наставити да ради на приближавању ставова око кандидата који је у могућности да сарађује са свим актерима.
"БиХ је поднела захтев за чланство у Европској унији. У светлу овог опредељења, чланице Европске уније у оквиру Управног одбора Савета за имплементацију мира сматрају да би нови високи представник, у складу с досадашњом праксом, требао да долази из државе чланице Европске уније. Чланице Европске уније су посвећене именовању наследника Кристијана Шмита до краја месеца. Ценимо сарадњу са Сједињеним Америчким Државама и другим међународним партнерима", покушали су из Брисела да "спусте лопту" у саопштењу.
Реагујући на изостанак договора, генерални секретар председника Републике Српске Марко Ромић је истакао да улива наду то што Америка све више схвата оно што Република Српска одавно говори: ОХР је одавно изгубио сврху свог постојања.
"За разлику од дела европске бирократије која игнорише стварност, Вашингтон све јасније препознаје чињенице на терену. А чињенице су једноставне: високог представника поставља тело без демократског и уставног мандата, бонска овлашћења нису део Дејтонског споразума, а захваљујући ОХР-у БиХ је и данас једини живи протекторат на тлу модерне Европе", навео је Ромић на Иксу.
Коментаришући седницу ПИК-а, професорка Факултета политичких наука у Београду Драгана Митровић наводи да се може очекивати нови расцеп у односима САД и ЕУ у политици према БиХ и истиче да не верује да постоји спремност америчке стране да даје предност интересима ЕУ. Она је оценила да ће Американци настојати у будућности да делују директније и самосталније, без нових покушаја да усагласе своје деловање са партнерима из ЕУ, који "очигледно имају велике проблеме да уваже реалност и велике промене на међународног сцени, као и своју опадајућу улогу".
"Мислим да им, ипак, неће Американци попустити, поготово сад када су се одлучили за попуњавање амбасада, у БиХ, Србији и Црној Гори, на највишим местима", рекла је Митровић за Срну.
Говорећи о шансама за укидање ОХР-а, Митровић је подсетила да је у дискусији америчког представника у Савету безбедности УН о БиХ било речи о томе да Американци желе да се до решења долази у дијалогу са представницима три народа и два ентитета, а не да се настави са наметањем решења која фаворизују једну страну.
"Чини ми се да такав амерички став и оно што смо могли да чујемо и од руске и кинеске стране, звучи као да је то пут ка коначном укидању ове функције која фактички асоцира на некакав неоколнијални статус БиХ и њено онемогућавање да постане један нормални ентитет у међународним односима и довела је до продубљивања кризе унутар БиХ", истакла је Митровић.
Политиколог Александар Павић оценио је да је крах у Савету за спровођење мира очекиван, јер је јасно да Америка не дозвољава ЕУ да настави са колонијалном управом у БиХ преко Канцеларије високог представника. Павић је навео да је одавно јасна намера САД да следећи високи представник буде последњи и да његов задатак буде да приведе крају рад ОХР-а.
Он је оценио да ће европске силе пробати да изгурају неко решење само да ОХР остане њихова полуга управљања у БиХ. Он је нагласио да су највиши званичници Републике Српске указали на још један проблем, који се огледа у томе што се не консултују стране потписнице Дејтонског споразума.
"Република Српска је рекла унапред да сматра да без њене сагласности уопште не може да буде именован високи представник, као и без сагласности Савета безбедности УН", подсетио је Павић.
Он сматра да ће на томе сигурно инсистирати и Русија и Кина, што је додатни проблем за оне који желе да изгурају новог високог представника.
"То доводи до тога да, чак и ако би дошло до неког компромиса у ПИК-у, Москва и Вашингтон би инсистирали да то прође и Савет безбедности УН. Све указује на то да ће тешко бити нешто од избора новог високог представника и није реално да се то реши у догледно време", оценио је Павић.
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић оценио је да се Немачка преиграла у ароганцији и вишедеценијској улози управљача БиХ, што је изиритирало и Вашингтон, а видело се и на седници ПИК-а.
"Вашингтон је и пре овога показао да није сагласан са начином на који Немачка наступа преко Кристијана Шмита у БиХ и дошао је тренутак када постоји неки консензус и у Савету безбедности да је та институција претворена у своју супротност и да је постала кочница и извор дестабилизације уместо нормализације односа у Би", рекао је Јовановић за Срну.
Јовановић је навео да ће нови високи представник вероватно бити изабран, али да неће моћи да се понаша као његови претходници нити злоупотребљавати ни бонска овлашћења, ни геополитичке интересе земље из које долази. Сматра да ће му основни задатак бити да је то последњи високи представник како би се локални актери припремили за мирну транзицију ка нормализацији..
Према његовим речима, Немачка је доношење бонских овлашћења доживела као сатисфакцију и преузела доминацију, али је Американцима у међувремену постало јасно колико је све то нелогично, контрапродуктивно и колико је далеко отишао процес претварања високог представника у полугу за промоцију геополитичких интереса Берлина.