Годишњица прогона Срба из долине Неретве: Српске жртве нису дочекале правду

Пред судом Босне и Херцеговине осуђено је свега шест припадника Хрватских обрамбених снага (ХОС) за злочине почињене 1992. у логору Дретељ код Чапљине и Војној амбуланти у Мостару, подсетио је Линта. Шта Србија треба да уради по питању неговања културе сећања?

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да за масовна убиства, прогон, свирепа мучења и тортуре заробљених Срба из Херцеговине нико није одговарао и да би требало основати Меморијални центар српских жртава на подручју бивше Југославије како би се страдње српског народа сачувало од заборава.

Он је то изјавио поводом 34 године од акције хрватских оружаних снага "Чагаљ", покренуте са циљем етничког чишћења српског народа из долине реке Неретве.

Линта је навео да је пред судом Босне и Херцеговине осуђено свега шест припадника Хрватских обрамбених снага (ХОС) за злочине почињене 1992. у логору Дретељ код Чапљине и Војној амбуланти у Мостару.

"У питању је један од многих потврда да правосуђе БиХ није непристрасно и професионално и да српске жртве и њихове породице не могу да очекују правду иако постоје бројни докази о злочинима. Наша је обавеза да се сећамо и одајемо почаст страдалим Србима у злочиначкој акцији 'Чагаљ'. Један од важних начина неговања културе сећања на страдање нашег народа јесте да Србија оснује државну институцију тј. Меморијални центар српских жртава на подручју бивше Југославије", рекао је Линта.

Линта је подсетио да је злочиначку акцију, која је трајала од 7. јуна до 26. јуна 1992. године, покренула Хрватска војска, а да су у њој учествовали ХВО, ХОС и једна муслиманска добровољачка јединица на челу са генералом Јанком Бобетком.

"Током злочиначке акције 'Чагаљ' (хрватски назив 'Липањске зоре') са подручја Мостара, Чапљине, Стоца и других места у долини Неретве прогнано је више од 40.000 Срба и више од 600 Срба је убијено или се води као нестало. Опљачкано је и спаљено 55 српских села. Највећи број објеката који се налазио у приватном власништву Срба је био опљачкан, запаљен, оштећен или узурпиран", навео је Линта.

Додао је да су уништени многи духовни објекти међу којима су манастир Житомислић, црква са спомен костурницом у Пребиловцима где су биле сахрањене кости мученика из 1941. године, Саборна црква Свете Тројице у Мостару, сви православни храмови у долини Неретве, као и други материјални трагови културе и споменичке баштине српског народа.

Линта је напоменуо да је на територији Мостара постојало најмање десет логора и места заточења за Србе. Према његовим речима, Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама где су затварани, зверски мучени и убијани.

"Ови подаци не обухватају места заточења која су се налазила у приватним објектима, где су Срби затварани појединачно или у мањим групама. Најзлогласнија мучилишта била су некадашња војна амбуланта, седиште ХОС-а, затвор 'Ћеловина' у Мостару, али и логор 'Дретељ' у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор 'Лора' у Сплиту", навео је Линта.

Додао је да је током рата у великим разменама између зараћених страна евидентирано најмање 843 заточених Срба из Мостара и других места у долини Неретве, наводи се у саопштењу.