Министар правде Србије Ненад Вујић изјавио је данас да ће Србија на седници Савета безбедности УН о раду хашког Механизма истаћи случај генерала Ратка Младића, поручивши да питање његовог здравственог стања превазилази сваки политички или правни аспект и тиче се, пре свега, поштовања основних људских права.
"Зато сматрамо да је легитимно поставити питање да ли су у овом случају хуманитарни разлози и медицинске чињенице били у довољној мери узети у обзир приликом доношења одлуке Механизма, а о чему је Србија затражила и мишљење Комитета УН за људска права", рекао је Вујић у изјави за Срну.
Он је нагласио да ће представник Србије посебну пажњу скренути и на потребу да се захтеви који се заснивају на озбиљном здравственом стању осуђених лица разматрају доследно, транспарентно и у складу са међународним хуманитарним стандардима.
Вујић је истакао да Србија не доводи у питање правноснажне пресуде нити надлежности међународних институција, већ указује на потребу да се у сваком појединачном случају у пуној мери заштите људско достојанство и основна права.
Он је подсетио да је Србија из хуманитарних разлога затражила да се генералу Младићу омогући лечење у Србији, уз пуне државне гаранције које су укључивале стални надзор надлежних органа, ограничење кретања и редовно извештавање Механизма.
"Наш захтев није био усмерен на преиспитивање пресуде нити на оспоравање одлука међународног суда, већ искључиво на заштиту права на живот, људског достојанства и адекватну медицинску негу. Реч је о човеку чије је здравствено стање изузетно тешко и чији живот и могућност адекватног лечења захтевају хитно и хумано поступање", навео је Вујић.
Он је рекао да ће Србија у Њујорку указати на значај поштовања основних људских права свих лица која се налазе под надлежношћу међународних судских институција, укључујући право на живот, достојанство и адекватну здравствену заштиту, поручивши да се међународна правда не може посматрати одвојено од универзалних хуманитарних принципа и стандарда људских права.
"Србија ће отворити и питање доследности праксе Механизма у одлучивању о превременом пуштању на слободу, као и потребу за већом транспарентношћу у питањима која се односе на здравствено стање осуђених лица. Поверење у међународну правду може се градити само на јасним правилима и њиховој једнакој примени на све - навео је Вујић.
Он је додао да ће Србија на седници Савета безбедности покренути и ширу расправу о будућности Механизма, његовом мандату и динамици окончања преосталих активности, имајући у виду да је реч о институцији која је првобитно замишљена као привремени резидуални механизам.
Осим тога, наводи Вујић, Србија ће предложити да се размотри реформа система извршења казни, укључујући могућност да осуђена лица казне издржавају у државама чији су држављани, уз пуно поштовање међународних стандарда и одговарајући међународни надзор.
"Такво решење могло би допринети очувању породичних веза, бољем приступу здравственој заштити и успешнијој ресоцијализацији осуђених лица", додао је Вујић.
Он је нагласио да је порука Србије која ће бити послата у Њујорку јасна - да се не тражи посебан третман ни за кога, већ доследна примена права, хуманости и принципа на којима почивају УН.
"Србија очекује да се захтевима заснованим на хуманитарним разлозима приступа са више разумевања, транспарентности и доследности, посебно када је реч о лицима чије је здравствено стање критично. Уверени смо да међународна правда може бити снажна само ако је истовремено правична, ефикасна и хумана", закључио је Вујић.
Председник Међународног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је 14. маја захтев да се генералу Младићу одобри лечење у Србији, уз образложење да је његово здравствено стање тешко због хроничних болести, али да није реч о акутном погоршању које би оправдало ослобађање из хуманитарних разлога.
Генерал Младић је 10. априла имао први, а 2. маја још један мождани удар, након чега му се здравствено стање додатно погоршало због озбиљних неуролошких, кардиоваскуларних и нефролошких здравствених проблема.
Он се од 2024. године налази у притворској болници у Хагу, где је под палијативном негом.