Потпредседник Владе Црне Горе Будимир Алексић казао је да је премијер Милојко Спајић прихватио његов предлог да се питање обештећења породица жртава логора "Лора" у Сплиту рeши на исти начин, као у случају обештећења жртава НАТО бомбардовања у Мурини.
Он је данас одговарао у парламенту на питање посланика Нове српске демократије Дејана Ђуровића које се односило на статус иницијативе за обештећење жртава логора "Лора" и модел по којем би то обештећење требало да буде реализовано.
Алексић је рекао да Црна Гора, као држава која тежи да буде део развијене демократске заједнице, мора наћи начин и имати снаге да кроз посебан законски акт и трајно поравнање стави тачку на, како је рекао, ту неправду.
"Мој предлог је премијер прихватио уз сугестију да се нађе адекватан модел и да се формулише конкретан поступак који би потом Влада дефинитивно усвојила и на темељу кога би се реализовао предлог и тако породице жртава биле адекватно обештећене", рекао је Алексић, а преноси "Дан".
Према његовим речима, на проналажењу одговарајућег решења интензивно се ради, а конкретни кораци могли би уследити ускоро. Алексић је рекао да очекује да ће предложено решење допринети задовољењу правде и испуњавању дугогодишњих очекивања јавности.
Подсетимо, породице страдалих у Мурину су добили одштету тек прошле године, после четврт века од НАТО напада изменом Закона о борачкој и инвалидској заштити. Влада је донела одлуку о исплати једнократних накнада од по 100.000 евра породицама страдалих као социјалну накнаду. Међутим, породице страдалих и преживеле жртве су остале ускраћене за накнаду нематеријалне штете, за претрпљени бол и патњу због губитка живота и рањавања, јер је суд одбио њихове захтеве.
Иначе, Хрватска негира постојање логора "Лора" који је основан 1991. године, када и Бојна војна полиција Хрватске војске. Њени припадници су у логору код Сплита починили злочине над припадницима никшићко-шавничке групе која је била у склопу ЈНА, убивши 14 војника. Са друге стране инсистирају на одштети за Морињ, где је био сабирни центар ЈНА и где нико није убијен.
Војници у "Лори" су као припадници ЈНА били ратни заробљеници са којима је требало поступати у складу са међународним хуманитарним правом које забрањује мучење и убијање. Ипак, посмртни остаци готово свих њих пронађени су на различитим локацијама у БиХ, укључујући околину Мостара и Требиња.
У марту 2004. године у Никшић су допремљени посмртни остаци резервиста ЈНА из никшићко-шавничке групе, а малтене нико из тадашње црногорске власти није присуствовао испраћају.
"Остављен сам и потпуно заборављен од свих", рекао је за раније Жабљачанин Веселин Бојовић, једини преживели логораш из никшићко-шавничке групе који је прошао голготу у "Лори".
"Из 'Лоре' сам једва жив изашао, са трајним последицама. Немам више снаге ни да причам шта сам преживео, нормалан ум то не може да схвати. Гледао сам премијерски сат и занемео. Толики новац за Морињ, а нас више нико и не помиње. Као да се чека да сви нестанемо, па да нестане и истина", истакао је, осврнувши се на то да Црна Гора даје, на захтев Хрватске, одштету за Морињ, где је био сабирни центар ЈНА и где нико није убијен!
Он је раније говорио да је на његове очи убијено пет-шест људи.
"Ја сам ковао импровизоване сандуке за њих, од сандука од муниције. Мучени су док нису душу испустили. Гледао сам својим очима на кругу двојицу, Вука Кнежевића и још једног момка. Тешко ми је да причам", описао је у сведочењу.