Улазак Србије, највеће земље Западног Балкана, у Европску унију представља геополитичку неминовност, изјавио је министар иностраних послова Републике Грчке Јоргос Герапетритис.
Он је у интервјуу за "Политику" указао да се Западни Балкан налази у срцу Европе, а Србија у средишту тог региона, те да се не може замислити Европа без Србије и Западног Балкана.
"То је, на крају крајева, и питање поузданости саме Европе", нагласио је Герапетритис.
Подсетио је да је Солунским планом 2003. године Грчка била предводник у укључивању Западног Балкана у Европску унију, као једином путу за учвршћивање стабилности и јачање безбедности на овом подручју.
"Ову политику недавно смо изнова потврдили Декларацијом из Делфа у априлу, коју сам потписао заједно са нашим сарадницима на Западном Балкану. Сматрамо да се сада указује најпогоднији тренутак да се пружи нови подстрек", саопштио је Герапетритис.
Додао је да је његова тежња, као министра спољних послова, уочи грчког председавања Саветом Европске уније у другој половини 2027. године, "да дочека једног или више партнера са Западног Балкана у европској породици".
Герапетритис је подсетио и на то да су Грчка и Србија у септембру 2025. године потписале Споразум о сарадњи за убрзање приступног пута Србије ка ЕУ, који предвиђа пружање стручног знања Атине у вези са правним тековинама Уније.
Грчки министар је указао и да је његова земља једна од пет држава чланица Европске уније које не признају једнострано проглашење независности Косова.
"Подржавамо дијалог између Београда и Приштине, који се одвија уз посредовање ЕУ, уз постојану грчку политику за европско укључивање Западног Балкана", саопштио је Герапетритис.
Он је додао да је Грчка чланица Савета безбедности Уједињених нација за двогодишње раздобље 2025–2026. и да ће, "руковођена начелима међународног права и начелима Повеље Уједињених нација", у том мандату сарађивати са Србијом.
Рекао је и да Србија и Грчка нису блиске само просторно већ и историјски и да "одржавају дуготрајне историјске, културне и верске везе, исковане кроз време".
"Наши народи су повезани изванредним спонама пријатељства и узајамне подршке. Сада је наш билатерални заједнички пут добио стратешко обележје, Заједничком декларацијом потписаном у Атини у децембру 2019. године, у оквиру 3. Високог савета за сарадњу између Грчке и Србије", рекао је грчки министар.
Герапетритис је истакао да Грчка честита Србији на приређивању изузетно значајне Међународне изложбе Експо 2027, која ће се одржати први пут у југоисточној Европи, у Београду.
"То је кандидатура коју је Атина свесрдно подржала. Спремни смо да помогнемо на било који начин који се од нас затражи, те вам од срца желимо много успеха", поручио је грчки министар.
Говорећи о енергетској сарадњи Грчке и Србије рекао је да се она шири на енергетску безбедност и разгранавање извора енергије.
"Грчка представља главну јужну енергетску капију и чвориште за снабдевање западног Балкана и шире југоисточне Европе, доприносећи разноликости извора снабдевања енергијом земаља нашег ширег подручја, укључујући и Србију, као и смањењу зависности од појединачних добављача", саопштио је Герапетритис.
Према његовим речима, улога Србије је подједнако кључна у повезивању енергетских система региона са средњом и северном Европом, на правцу југ–север.
Што се тиче регионалних токова природног гаса, грчки министар је рекао да плутајућа јединица за складиштење и поновно претварање у гас (ФСРУ) у Александруполису, у којој је Србија већ закупила количине за снабдевање природним гасом, као и постројење за претварање у гас у Ревитузи, пружају разноликост природног гаса за Балкан кроз увоз светског течног природног гаса.
"Ово се остварује кроз Вертикални коридор, који ће се, изградњом цевовода Грчка – Северна Македонија и Северна Македонија – Србија, проширити и ка Србији", нагласио је Герапетритис.
Грчки министар је навео да политике енергетског разгранавања Србије пружају прилику да се створи чврста основа за снажнију сарадњу у области природног гаса с Грчком, а нарочито путем гасних повезивања с Бугарском и Северном Македонијом.
"Сарадња наших земаља у области енергетике, на билатералном и регионалном нивоу, налази се на својој највишој тачки, што доказује и сусрет министара енергетике, званичника и оператора енергетских система из Србије, Грчке, Северне Македоније и Бугарске, који је одржан у Атини 15. маја", закључио је Герапетритис, који је у петак боравио у посети Србији.