На данашњи дан, пре 27 година, завршена је Битка на Кошарама, једна од најтежих и најславнијих битака у новијој историји српске војске – битка у којој је Војска Југославије, на југословенско-албанској граници, зауставила покушај пробоја тзв. ОВК, потпомогнуте албанском војском и НАТО авијацијом.
Битка, која је трајала 67 дана, почела је 9. априла 1999. године снажним нападом са територије Албаније на рејон карауле Кошаре. Око 1.500 припадника тзв. ОВК, уз директну логистичку, артиљеријску и обавештајну подршку НАТО-а и војске Албаније, напало је положаје које је у првом тренутку бранило нешто више од стотину припадника Војске Југославије.
Циљ напада био је јасан: пробити границу, отворити простор за продор у Метохију, пресећи комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену и створити услове за копнену инвазију НАТО-а. Тај циљ није остварен.
Иако су граничари Војске Југославије, опкољени са три стране, 10. априла били принуђени да напусте саму караулу Кошаре, они су се повукли на погоднију линију одбране и наставили отпор. Терористичка ОВК је заузела караулу, али није успела да продре дубље у Метохију, што је био суштински циљ целе операције.
Паралелно са нападима са територије Албаније, српске положаје непрекидно је гађала НАТО авијација. Упркос томе, припадници Војске Југославије су средином априла овладали врхом Мрчај, а линија борбених дејстава код Кошара до краја рата није се битно померала. Борбе су, међутим, трајале готово без престанка – различитог интензитета, али исте жестине.
У борбама на Кошарама учествовало је око 800 припадника Војске Југославије. Погинуло је 108 војника, међу њима 50 редовних војника, од којих су неки тек били стигли на служење војног рока, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 официра и подофицира, као и двојица добровољаца из Русије, односно Украјине. Рањено је 256 припадника Војске Југославије.
Битка је окончана 14. јуна 1999. године, након Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије.
Кошаре су остале симбол отпора, војничке части и жртве генерације која је бранила државну границу пред вишеструко надмоћнијим непријатељем. Караула је пала, али линија није пробијена. Управо зато Кошаре нису само место битке – већ место памћења.
Годишњица Битке на Кошарама данас ће бити обележена полагањем венаца и свечаном академијом.