Иако је обележавање годишњице Косовске битке најављивала на сва звона, Општина Обилић, где је на власти Самоопредељење Аљбина Куртија, отказала је догађај на Газиместану.
Све активности повезане са, како кажу "меморијалом на Газиместану" су отказане. Припреме су трајале неколико месеци – од позивања тзв. премијера Албина Куртија, до званичног захтева тзв. косовској полицији да обезбеђује скуп.
Планирани догађај на Газиместану је требало да буде одржан на данашњи дан када се 15. јуна 1389. године, по јулијанском календару, догодила Косовска битка која већ више од шест векова заузима централно место у српском националном памћењу.
Не зна се зашто су Албанци сада одустали од овог догађаја, још једног у низу покушаја прекрајања историје. Спекулише се да му је намера била да се на најави добије који глас у изборној кампањи, али пошто је Курти победио, може и да се откаже.
Бројни су примери покушаја да се промене или релативизују историјске чињенице које сведоче о вековном српском присуству на КиМ. На мети су се нашли и најзначајнији споменици српске духовности и културе - од Високих Дечана, Пећке патријаршије и Грачанице до Богородице Љевишке, светиња које се налазе и на Листи светске баштине Унеска као део српског средњовековног наслеђа. Албанци ове светиње настоје да представе као "косовску" или "илирско-албанску" баштину, упркос бројним историјским изворима, ктиторским повељама и натписима који недвосмислено потврђују њихово српско порекло.
Ишло се и корак даље, па су изношене тврдње да династија Немањића наводно води порекло од албанске породице Нимани, да је Милош Обилић био албански витез, па чак и да симбол двоглавог орла у српским средњовековним манастирима представља доказ наводне албанске државне традиције на овим просторима.
Иначе, Газиместан је посебна заштићена зона и свака активност, укључујући и јавна окупљања, мора бити пријављена на време и у договору са Српском православном црквом.