Скупштина Србије расправља о 32 тачке дневног реда, међу којима су и предлози закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштaва, који су писани на основу препорука Венецијанске комисије.
Парламент је на почетку изгласао да ће расправа о свим тачкама бити обједињена.
Министар правде Ненад Вујић рекао је да су закони усклађени са Венецијанском комисијом, а да имају за циљ ефикасност правосуђа и једнаку доступност правде грађанима.
"У хитном мишљењу Венецијанска комисија је констатовала да препознаје значај циљева које су српске власти желеле да постигну", рекао је Вујић.
Навео је да је јасно предвиђено да све оно што су међународне обавезе обавезују све институције.
Када говоримо о привременом упућивању тужилаца, објаснио је, Венецијанска комисије је рекла да то треба да ради Високи савет тужилаштва.
"Упућивање се врши на основу јавног позиву, а имали смо да појединац предлаже упућивање по непознатим критеријумима", додао је.
Како је рекао, Србија није игнорисала препоруке Венецијанске комисије, већ их је сама тражила и имплементирала.
"Имамо две препоруке које траже одређено време", рекао је говорећи о посебном одељењу за борбу против високо технолошког криминала.
Он је додао да јануарске измене закона (правосудни закони су тада усвојени, али су због негодовања дела јавности, струке и Европске уније послати на мишљење Венецијанској комисији, која је дала препоруке како да се измене) нису биле корак уназад, а да је то показало и мишљење Венецијанске комисије.
"Грађанима се омогућава да у разумном року добију пресуду", навео је.
Прецизирана је надлежност врховног јавног тужиоца
Помоћник министра правде Јован Ћосић навео је претходно на седници Одбора за правосуђе да је Министарство правде припремило законе у складу са мишљењем Венецијанске комисије. Ово тело Савета Европе саопштило је да је испуњено седам од девет препорука.
Говорећи о Предлогу измена Закона о јавном тужилаштву Ћосић је као битну измену навео формирање комисије која ће одлучивати о приговорима против упућивања, поступања у конкретним предметима, решењима о деволуцији и супституцији, додајући да је прецизиран начин избора чланова те комисије.
"Оно што је и поздрављено у овом првом мишљењу Венецијанске комисије, да је промењен орган који одлучује о упућивању, а то је Високи савет тужилаштва (ВСТ), а не Врховни јавни тужилац као што је било по решењу из 2023. године. Тај поступак је додатно унапређен", истакао је он.
Када је реч о упућивању тужилаца, закључено је да је три године рок који тужиоци могу бити упућени, док ће, како је рекао Ћосић, Високи савет тужилаштва ће сваке године испитивати да ли постоје разлози за привремено упућивање.
Говорећи о Предлогу измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, како је објаснио, сада ће руководиоца тог одељења именовати ВСТ уместо главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Ћосић је навео да се Предлогом измена Закона о Високом савету тужилаштва само усклађује са Предлогом измена Закона о јавном тужилаштву, а да је Предлогом измена Закона о судијама предвиђено да председници судова могу да имају само један мандат.
Када је реч о Предлогу измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Ћосић је истакао да је ту само продужен рок отпочињања рада новообразованих судова и јавних тужилаштава, како би се претходно урадила анализа поделе рада тих судова и тужилаштава, због чега је и формирана радна група која ће ту анализу урадити.
Закони из области здравства, финансија, али и нови кредити
На дневном реду парламента, поред правосудних аката су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закона о људским ћелијама и ткивима, Закона о пресађивању људских органа, Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина.
Ту су закони о давању гаранције Републике Србије за кредите, али и потврђивање Измена и допуна Секторског споразума између Владе Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Србији у оквиру Инструмента за претприступну помоћ у области подршке програма руралног развоја (ИПАРД III).
На дневном реду је и Предлог закона о потврђивању Споразума о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану, као и акт о потврђивању Женевског акта Лисабонског аранжмана о именима порекла и географским ознакама, као и Споразума између министарстава унутрашњих послова Србије и Грчке о успостављању заједничких патрола ради заштите јавног реда у одмаралиштима две земље... Посланици ће се изјаснити о кадровским решењима.
Споразум о изручењу са Кином
Помоћник министра правде Владимир Винш је објаснио да до сада није постојао билатерални уговор између Србије и Кине о изручењу, те да су се у случају изручивању неког лица из Србије у Кину примењивале одредбе Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Закључивањем уговора између Србије и Кине о изручењу, који је сада на дневном реду, како је нагласио Винш, стварају се услови за чвршћу и обавезнију сарадњу између две државе, нарочито у борби против свих облика криминала, имајући у виду посебно изражену борбу против транснационалног организованог криминала.
"Закључивањем овог уговора, лица која се кривично гоне у једној држави или су у њој осуђена због кривичног дела, не би могла бекством у другу државу да избегну вођење кривичног поступка или издржавање казне затвора. Уређивање ове материје учвршћује сарадњу између две државе и чини је ефикаснијом, што ће допринети и свеукупном развоју билатералних односа између две државе", оценио је Винш.