Ослобађањем Јуре Чалушића због злочина почињених над српским народом на подручју општине Оџак настављено је срамно понижавање и мучење Срба који су били заточени у оџачким логорима и представља прање припадника Хрватског већа одбране (ХОС) од онога што су чинили заробљеницима, речено је у Удружењу логораша "Оџак 92".
"Још једна срамна одлука суда и тужилаштва у Оџаку и Орашју. Прање припадника ХВО-а кроз ослобађајуће пресуде. Ово је пета ослобађајућа пресуда Кантоналног суда у Оџаку", напомињу из овог удружења, а преноси РТРС.
Бивши српски логораши подсећају да је Чалушић био припадник војне полиције 102. бригаде ХВО-а и да је злостављао Србе из Горњег Свилаја који су остали код својих кућа.
"Хапсио је те Србе и тукао их ту у селу. Касније су их затворили у логору у фабрици 'Стролит'. Силовао је у логору. Долазио је у логор у основну школу када је извео логораша Недељка Бумбић који је убијен", истичу.
Додали су и да су посмртни остаци Бумбића пронађени 12. јула у центру Новог Града када се ХВО повлачио пред Војском Републике Српске која је ослободила ово село у општини Оџак.
"Ослобађањем Чалушића настављено је срамно понижавање Срба са подручја општине Оџак. Више пута само упозоравали о погубној подели рада судова и тужилштва за ратне злочине на подручју Оџака и Орашја", наглашавају из Удружења логораша.
Кантонални суд у Оџаку је првостепеном пресудом ослободио Јуру Чалушића оптужби за ратни злочин против цивилног становништва почињен током 1992. године у Оџаку.
Чалушић је ослобођен оптужби да је у својству војног полицајца 12. маја 1992. године испред месног Дома у Горњем Свилају претио и тукао четири особе српске националности. Првостепеном пресудом је ослобођен кривице да је током друге половине маја 1992. у Оџаку, у просторијама прератне фабрике "Стролит", где су се налазили цивили српске националности противправно лишени слободе, у више наврата прилазио једној особи, коју је ударао рукама, кундаком пушке и ногама по телу.
О учешћу у злостављању српских цивила говорили су бројни сведоци, који су преживели те тортуре, а изјаве су дали припадницима тадашњег Центра јавне безбједности Добој. Један од тих сведока је у изјави од 28. априла 1994. године помињао Чалушића као једног од стражара који су тукли српске заточенике које су возили на размену.
Јуро Чалушић је један од 21 припадника ХВО-а против којих је Центар служби безбедности из Добоја 14. септембра 1992. године поднео Војном тужилаштву у Бијељини кривичну пријаву због сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва.
Пресуда Чалушићу није коначна и на њу постоји право жалбе Врховном суду ФБиХ.