Тензије на релацији државни врх – Универзитет у Београду, не сплашњавају. Након што је председник Александар Вучић најавио да ће пре подношења оставке и расписивања избора учинити све да обезбеди већину у парламенту како би спровео промене у високом образовања, уследила је реакција ректорског колегијума Универзитета у Београду који кажу да председник "будућност високог образовања користи као средство политичког обрачуна са државним универзитетима".
Многи се питају које су то промене које се најављују са највишег државног врха које су уздрмале "духове у боци"?
Заправо, државни врх поново актуелизује стару тему од пре две године и долазак страних универзитета у Србију. Измене Закона о високом образовању, којим је дато зелено светло за долазак страних универзитета, Влада Србије усвојила је половином новембра 2024. године.
У предлогу је стајало да стране високошколске установе, које се одлуче да дођу у Србији, неће морати да пролазе кроз поступак акредитације у Србији и да ће им дозволу за рад издавати Министарство просвете на основу потписаног споразума. Услов за добијање дозволе је да факултет буде акредитован у држави где му је седиште.
У предлогу је прецизирано да ће стране високошколске установе водити евиденцију и издавати дипломе према прописима државе у којој су акредитовани. Наведено је тада и да ће дозволу за рад морати да обнављају на сваких седам година. Планирано је било и да држава учествује у финансирању трошкова школовања домаћих студената који би уписали те стране универзитете.
Академска заједница успротивила се променама Закона уз образложење да би то била нелојална конкуренција.
"Сви универзитети у Србији, државни и приватни, доводе се у изразито неравноправан положај. Не треба сметнути с ума да су трошкови акредитације веома високи, тако да сваки циклус акредитације представља тежак удар на буџете факултета. Најављено субвенционисање страних универзитета – ослобађање процеса акредитације у Србији, као и субвенционисање студената, насупрот дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање, примери су дискриминаторног поступања којим се доводи у питање уставност предложених допуна, али је и потенцијални генератор класних и социјалних неједнакости у друштву", наведено је тада у саопштењу УБ. Чак су најавили и могућу обуставу рада уколико се предлог измене и допуне Закона о високом образовању не повуче из процедуре.
Влада Србије је 22. новембра 2024. године повукла допуну Закона о високом образовању. Тадашњи премијер Милош Вучевић рекао је да је одлука донета "због незапамћених притисака и уцена руководства Универзитета".
"Нажалост постоје људи који не желе да наша деца студирају на страним универзитетима и да то могу у Србији, а не ван наше земље. Без обзира на све притиске наставићемо да се боримо и наша земља ће бити земља развоја и напретка у којој ће наша деца имати могућност слободног избора да се образују тамо где желе и да остану у својој домовини", навео је тада Вучевић.
Дан касније, председник Србије Александар Вучић рекао је да је очајан због те одлуке и да ће размотрити могућност да лично поднесе тај законски предлог Скупштини Србије.
"Ја нисам очајан због притиска, ја сам очајан због одлуке Владе Србије. Видећу да ли ћу лично да поднесем тај предлог закона Скупштини Србије, па да видимо ко ће да има већину – влада или ја, или било ко други. Нећу да одустанем, па чекам да штрајкују против мене", рекао је Вучић тада за РТС.
Уследиле су блокаде факултета и студентски захтеви због пада надстрешнице у Новом Саду, тако да се један период није говорило о изменама Закона у сегменту који се односи на долазак страних универзитета.
Тема је поново актуелизована почетком ове године када је председник државе рекао да је замолио министра просвете Дејана Вука Станковића да размотри модел из Казахстана.
"Што се тиче казахстанског модела, ту је пре свега ствар о сарадњи са страним универзитетима, довођењу њихових кампуса, затим слања наших студената на студирање у иностранство, уз обавезу повратка. Ту је и куповина франшиза страних универзитета, те регионално позиционирање (факултета) у околини одговарајућих индустријских центара. На исти начин држава уводи конкуренцију неким нашим универзитетима. И зато су и скочили, да сачувају своје личне привилегије, да нас спрече да доведемо Бокони из Милана или Луис из Рима. И тада је револуција кренула", рекао је тада Вучић.
Након тога и министар просвете Дејан Вук Станковић у више наврата говорио је о доласку страних универзитета, да треба да постоји конкуренција и да понуду треба обогатити, те да новим законом о универзитету треба отворити врата новим универзитетима.
"Страни универзитети треба да буду регистровани и функционишу по правилима која важе за све домаће универзитете и морају да прођу исту процедуру акредитације као што пролазе и домаћи универзитети, било они које је основала држава или су производ приватне иницијативе", говорио је министар.
Када је председник државе 14. јуна за ТВ Прва рекао да ће пре подношења оставке и расписивања избора учинити све да обезбеди већину у парламенту како би спровео промене у високом образовања, поново је реаговао Универзитет у Београду.
Након саопштења Проширеног ректорског колегијума УБ у ком наводе да "свака реформа мора имати за циљ јачање, а не слабљење институција које остварују међународно признате резултате", реаговао је Вучић, који је рекао да се не меша у рад УБ, али да гледа у будућност и да жели да омладина Србије добије боље универзитете и да иде у корак са својим колегама из Европе и света.