Председник Србије Александар Вучић први пут је, од доласка на власт 2012. године, сатеран у ћошак, пишу у колумни за "Еурактив" Маја Бјелош, виши научни сарадник, и Срђан Цвијић, председник Међународног саветодавног комитета Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), чији рад финансијски подржавају, између осталог, Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој (USAID), Национални фонд за демократију и амбасада САД у Београду.
Аутори наводе да су потез председника Србије, када је у питању француско-немачки план за Косово и Метохију, многи "исхитрено протумачили као заокрет од Москве ка Западу".
Они подсећају на Вучићеве речи којима је упозорио јавност да ће Србија, ако не прихвати план, бити суочена са гневом Европске уније и Америке. Преговори о приступању ЕУ би могли да буду прекинути, безвизни режим са ЕУ би могао да буде укинут, кредити Међународног монетарног фонда смањени, стране директне инвестиције би престале да приливају у Србију, а земља би била у опасности од међународне изолације.
Медијско диктирање наратива
"Знајући да 54 одсто становништва гледа ТВ станице са националном покривеношћу које контролише режим, док је удео независних станица које критикују Вучићеву владавину свега два одсто, председник и његово окружење могли су да издиктирају наратив који је погоднији за глаткије прихватање косовског споразума", тврде аутори.
Даље наводе да је, "захваљујући Вучићевој пропаганди, руска мека моћ пустила дубоке корене у Србији".
(Не)решен статус Косова је "степовање" који има за циљ да обезбеди политички опстанак председника Србије, наводи Цвијић и тврди да је део Вучићеве стратегије било и рачунање да ће премијер привремених Приштинских институција Аљбин Курти одбити оснивање Заједнице српских општина.
Аутори тврде да је Вучић наишао на проблем након што је Курти наговестио да ће прихватити предлог као оквир за даље разговоре са Србијом. Међутим, Курти је више пута поновио да нема намеру да се позабави формирањем ЗСО, а недавно је изнео низ ултиматума за формирање исте, који подразумевају и "међусобно признање". Вучић је, наводе Цвијић и Бјелош, као одговор сигнализирао да је спреман за ванредне опште изборе у Србији.
"Све што Вучић ради усмерено је на избегавање Санадерове судбине", оцењује аутор текста говорећи о бившем премијеру Хрватске који је осуђен на 18 година и осам месеци затвора. Ово би се могло протумачити као врло јасна и отворења претња председнику Србије.
Подсећамо, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио је да ће коначан статус Косова и Метохије бити дефинисан по завршетку тренутног сукоба између Запада и Русије и стварања нових геополитичких услова.
Боцан-Харченко је у интервјуу агенцији Бета казао да је разумео да француско-немачки предлог за решавање косовског питања какав јесте није прихватљив за Србију, јер предвиђа непротивљење Србије да такозвано Косово постане члан свих међународних организација.
"Председник Вучић је на последњем заседању Скупштине Србије био одлучан и јасан у томе да је одбио француско-немачки план. Не знам због чега се у појединим медијима истиче да би председник Вучић могао да прихвати тај план кад је рекао да је он неприхватљив за Београд. Мислим да не постоји ни најмања вероватноћа да Србија прихвати француско-немачки план", истакао је Боцан-Харченко.
Оно што остаје нејасно у тексту на порталу "Еуроактив" јесте зашто се баш сад потеже питање Вучићевог наводног заокрета према Западу, када је председник Србије више пута у јавности, у последње време, истицао да је за њега овај план неприхватљив и да ће, што се тиче статуса Косова и Метохије, се држати Устава Србије, који је, како је рекао, Свето писмо за њега.