Званичници Српске о променама у ОХР-у: Крај Шмитове епизоде и почетак новог приступа Запада

Док Кошарац поручује да Шмитов одлазак не брише нанету штету јер законе морају доносити домаће институције, а не страни чиновници, Цвијановићева јасно истиче да је одржавање бонских овлашћења за Републику Српску апсолутно неприхватљиво

Одлазак високог изасланика Кристијана Шмита из БиХ представља крај једне нелегитимне политичке епизоде, оценио је заменик председавајућег Савета министара Босне и Херцеговине Сташа Кошарац.

Кошарац је за Срну рекао да је концепт наметања, туторства и гажења међународног и домаћег права поново доживео политички пораз, а да следећи корак мора бити да се поништи све што је Шмит наметнуо. Он је подсетио да Шмит никада није добио потврду Савета безбедности Уједињених нација, да никада није имао легитимитет високог представника и да је реч о странцу који је радио "на црно" у БиХ.

"Његов нелегитимни мандат обележен је антиуставним деловањем, наметањем одлука мимо демократских процедура и покушајима да вољу једног странца постави изнад Устава и закона. Свака његова одлука представља удар на суверенитет домаћих институција и грубо нарушавање Дејтона и уставног поретка у БиХ", поручио је Кошарац.

Како је навео, Шмит је својим ретроградним методама продубљивао кризу и покушавао да политичким декретима уређује односе у БиХ.

"Посебна мета његове политике били су председник Милорад Додик, Република Српска и њене институције", рекао је Кошарац.

Истакао је да су све кључне политичке и правосудне акције против Додика и Републике Српске носиле печат Шмитове режије, са јасним циљем дисциплиновања српског народа, слабљења уставног положаја Српске, отимања њене имовине и развлашћивања њених демократски изабраних представника.

Он је додао да је Република Српска поново показала политичку зрелост, институционалну снагу и доследност јер је на све Шмитове насртаје одговарала искључиво уставним и демократским средствима, тако што је бранила своја права и штитила свој уставни капацитет.

Кошарац је казао да је одлучна и суверена Додикова политика, политика српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић и руководства Српске на међународном плану истовремено допринела Шмитовом одласку и поразу његовог, како је казао, накарадног деловања. Он је истакао да Република Српска и данас стоји усправно, политички стабилна и институционално снажна, док Шмит одлази као симбол неуспелог експеримента међународног интервенционизма.

"Добро је што одлази, али његов одлазак не брише штету коју је проузроковао. Ниједан закон и ниједна одлука, које је самовољно наметнуо, не могу остати у правном промету у БиХ. У правној држави законе доносе институције које су за то овлашћене Уставом, а не неизабрани страни чиновници који су умислили да су изнад Дејтонског споразума и изнад народа", закључио је Кошарац.

Цвијановићева: Са бонским овлашћењима БиХ нема никакву шансу

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је очигледно да је довољно да у БиХ остане заменик високог представника, оценивши да је видљив нови приступ међународне заједнице према улози те функције.

Цвијановићева је коментаришући то што није постигнут договор између Американаца и Европљана о високом представнику у БиХ, рекла да је важно то што се улози високих представника приступило на другачији начин од оног који је био примењиван последњих 30 година.

"Одржавање бонских овлашћења је за Републику Српску неприхватљиво и ту почиње и завршава сва прича. С таквим рогобатним, недемократским механизмом БиХ нема никакву шансу", нагласила је Цвијановићева за Срну.

Досадашњи први заменик високог представника у БиХ, Американац Луис Кришок, именован је на седници Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК) за вршиоца дужности високог представника у БиХ.

Ова одлука важи до коначног именовања новог високог представника, а Кришок ће данас преузети дужност, преноси РТРС.

Управни одбор ПИК-а се обавезао да ће постићи договор о избору новог високог представника у најкраћем могућем року, најкасније до 14. јула.

РТРС подсећа да Сједињене Америчке Државе и даље подржавају предлог да би високи представник требало да буде италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, док чланице ЕУ сматрају да би то требало да буде француски дипломата Рене Троказ, а Кришок је трећи кандидат и могуће компромисно решење који би задовољио интересе обе стране.