Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који је на челу Канцеларије ОХР био без "зеленог светла" УН, званично је отишао са функције. Примопредаја дужности обављена је данас у Сарајеву, а као прелазно решење на функцију в.д. високог представника именован је Американац Луис Џ. Кришок.
Коментаришући његово именовање, премијер Републике Српске Саво Минић је истакао да је то техничко решење зато што није постигнут консензус о именовању високог представника.
"Народ у Републици Српској и ФБиХ апсолутно је свестан да морамо разговарати. Једини могући начин је разговор без тутора и некога који на било какав начин може да утиче на било каква дешавања", рекао је Минић.
Он је подсетио да све што је радио Кристијан Шмит, као што су измене Кривичног закона БиХ и стављање ван снаге Устава ФБиХ, не постоји нигде у окружењу.
Лидер СНСД-а Милорад Додик је оценио да би одлучивање у БиХ требало да буде плод договора легитимних представника три народа. Он је истакао да га радује да "да такав став имају и администрација председника САД Доналда Трампа, Руска Федерација, Кина".
"Досадашњи високи представници унели су много нереда и нарушили односе, стога је крајње време да се БиХ ослободи туторства. Треба проверити да ли Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа постојање вршиоца дужности високог представника", истакао је Додик на Иксу.
Руски став је да Москва остаје доследна свом принципијелном ставу да је након Валентина Инцка место високог представника у БиХ упражњено. Нови високи представник може да преузме своју функцију тек након што добије одобрење Савета безбедности УН, наводе из Амбасаде Русије у БиХ.
Политиколог Александар Павић сматра да је именовање Кришока велики корак напред за Републику Српску. Навео је да је сад велико питање да ли ће Американци и Европљани успети да нађу неко компромисно решење до 14. јула, до када се Управни одбор Савета за имплементацију мира обавезао да ће постићи договор о избору новог високог представника.
Он је истакао да именовање Кришока показује дубину неслагања и јаза између САД, то јест администрације Доналда Трампа, и европских сила - Брисела, Берлина, Лондона и Париза, где "Европљани желе неког новог Шмита или Инцка".
Истовремено, како указује, Италијан Антонио Занарди Ланди, кога су Американци предложили, "сигурно је неко ко би се држао правих дејтонских, а не измишљених, бонских овлашћења".
Наглашава да вршилац дужности не може да има апсолутно исту тежину коју има високи представник изабран кроз процедуру коју је одредио Дејтонски споразум.
"Он је очигледно само неко ко је ту привремен и не може да буде у пуном капацитету, не би имао ни тежину, ни легитимитет да проба да наступа као Шмит, а с обзиром на то да су Американци показали шта мисле о Шмиту, врло је тешко очекивати да би америчка администрација дала њему зелено светло да проба да наступа као Шмит", рекао је Павић, преноси Срна.
Према његовим речима, Кришоково именовање је још један знак да нема повратка на старо.
"Имаћемо свакако Америку која више није поклоник тих бонских овлашћења, имамо само Европљане који ће пробати то да прогурају, имамо Русију и Кину које не желе новог колонијалног управника и Бањалуку која је чврсто решена да не дозволи наставак колонијалне управе и наметања решења, нелегално смењивање демократски изабраних представника народа", рекао је Павић.
Алекса Николић асистент са Правног факултета у Београду указује да се поставља питање на којем правном основу Шмитов заменик преузима функцију вршиоца дужности ако се полази од става да Шмит није био легитимно именован у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума. Николић је навео да именовање вршиоца дужности високог представника од ПИК-а показује да међународна заједница наставља да поступа у оквиру модела чији је правни легитимитет већ годинама предмет озбиљних спорова.
Земље ЕУ и САД се ни на јучерашњој сједници Управног одбора ПИК-а нису усагласиле око имена новог високог представника. Кришок је именован за вршиоца дужности високог представника до коначног именовања новог.
САД инсистирају да Италијан Антонио Занарди Ландију буде именован за новог високог представника, док земље ЕУ предвођене Француском и Немачком траже да то буде Француз Рене Tроказ.
ПИК је саопштио да очекује да ће договор о новом високом представнику бити постигнут "што је пре могуће", са циљем да именовање буде завршено најкасније до 14. јула. А до тада ће Кришок, како наводе, обезбедити - "институционални континуитет рада Канцеларије високог представника, правну сигурност свих раније донетих одлука и деловати под политичким руководством Управног одбора ПИК-а".