Директор тзв. Корективне службе Косова Исмаиљ Дибрани изјавио је да је главни циљ те институције ове године јачање економске јединице, која би, како је навео, требало да буде покретач економског развоја Корективне службе, као и да ће први затвореници из Данске стићи 2027. године.
Дибрани је рекао да приоритет остаје третман особа са посебним потребама, са посебним фокусом на ментално здравље, преноси "Индекс онлајн".
"Корективна служба Косова данас се сматра узором, не само у региону, већ и у Европи и шире. Само прошле године добили смо две међународне награде за изузетност – од Међународне затворске организације за реформе у рехабилитационим програмима и здравственој заштити, као и ове године признање Европске затворске мреже, где смо сврстани међу пет најбољих земаља за реформе у рехабилитационим програмима. Наш приоритет остаје третман особа са посебним потребама и фокус на ментално здравље. Недавно смо основали установу за третман особа са посебним потребама и започели проширење капацитета Института за форензичку психијатрију. Главни циљ ове године је јачање економске јединице, која ће бити промотер економског развоја Корективне службе Косова", рекао је Дибрани.
Говорећи о наводима о злостављању у казнено-поправним установама, Дибрани је рекао да није утврђен ниједан документован случај.
"Последњих година имали смо мање притужбе или појединачне случајеве, али ниједан није потврђен, ни од домаћих ни од међународних организација. И прошлогодишњи извештај о напретку није евидентирао ниједан случај злостављања особа које се налазе у нашим установама", рекао је он.
Пре неку годину, официр за везу Дејан Павићевић обишао је заточене Србе у притворским јединицама у Грдовцу крај Подујева и у затвору у Гњилану а у извештају говорио је о ранама по рукама насталим везивањем, хематомима по глави и телу, свуда видљивим ожиљцима од батина… Тај извештај касније је председник Србије Александар Вучић предао Борељу и Лајчаку, али није било извештаја да је положај Срба у затворима побољшан.
Шта више, не зна се ни прецизан број Срба по косовским затворима, ухапшеним и осуђеним због наводних "ратних злочина, угрожавања уставног поретка тзв. Косова, ширења националне мржње", напада на лица под међународном заштитом…
Зна се и да је затвор високог ризика у Грдовцу изграђен 2014. године средствима Европске уније да је намењен пре свега Србима оптуженим за наводне ратне злочине. У неким извештајима помињано је да затвореници у том затвору проводе дневно и по 22 сата у изолацији, да молбе породица се та мера укине остају без одговора.
Дибрани је рекао да се у корективним установама тренутно се налази 1.744 особа. "Од тог броја око 1.100 су осуђена лица, док је око 500 у притвору. Број малолетника у Центру за малолетнике, установи за васпитне мере и поправном центру не прелази 50 до 60", рекао је Дибрани.
Он је најавио да се долазак прве групе затвореника из Данске очекује у априлу 2027. године. "Април 2027. биће месец када очекујемо долазак прве групе затвореника из Данске на Косово", рекао је Дибрани.
Говорећи о функционисању затвора у Гњилану, рекао је да ће њиме заједнички управљати дански и косовски званичници.
"Затвор ће водити дански управник и косовски директор. За безбедност ће бити задужени косовски службеници, који већ пролазе обуку у Данској. Тренутно друга група корективних службеника из Гњилана похађа основну обуку, док је прва група већ завршила обуку засновану на правилима данског кућног реда, који ће се примењивати у притворском центру у Гњилану", рекао је Дибрани.
Он је истакао да ће тзв. Косово, осим финансијске користи, имати прилику да преузме и искуства данског затворског система.
"Вредност овог споразума износи готово 210 милиона евра. Поред материјалне користи, имаћемо прилику да преузмемо најбоље праксе данског затворског система, који се сматра једним од најбољих у свету", рекао је Дибрани.
Данска је у априлу 2022. године потписала споразум са такозваним Косовом о премештању 300 затвореника у затвор у Гњилану, с циљем смањења пренатрпаности данских затвора, подсећа "Косово онлајн".