Опет некако испод радара, тихо, готово неприметно, осим за ухапшене и чланове њихових породица, протиче нови талас оптужница против Срба на Косову и Метохији за наводне ратне злочине.
Пре који дан, тужилаштво привремених институција у Приштини оптужило је Р.Д., односно Радомира Делића, Србина са Космета, због сумње да је наводно починио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва у Вучитрну током сукоба на КиМ 1999. године.
Према наводима оптужнице, Р. Д, некадашњи припадник МУП-а Србије, 22. маја 1999. године пуцао је из ватреног оружја у правцу жртве Ш. Д, која није преживела задобијене повреде.
Осим овога, Делићу, који је ухапшен септембра 2025. на Бистричком мосту, на терет је стављено да је "у саизвршилаштву са другим припадницима српских снага, учествовао у убиству 71 цивила, нечовечном поступању, мучењу, пљачкању и протеривању албанског цивилног становништва".
Делићев адвокат Милош Делевић, изјавио је непосредно после хапшења осумњиченог да је истрага у овом случају отворена пре 26 година, да за то време нико није поменуо његовог брањеника, а да су се затим, неки од сведока наводно "сетили" да је и он учесник ратног злочина.
"Овде се шаље јасна порука да било ко може бити ухапшен за ратне злочине па и када се појаве сведоци после 25 година од рата", рекао је тада адвокат Делевић.
Пре двадесетак дана, на КиМ су ухапшена петорица Срба из Штрпца и Гњилана под сумњом да су као припадници МУП-а Србије учествовали у акцији полиције у Рачку 1999. године. Тада су у затвору завршили Н. Б, С. Ј, Б. П, С. Н, и С. С. а шести осумњичени није пронађен на адреси у Штрпцу.
Пре тога, децембра прошле године, тужилаштво у Приштини подигло је, у одсуству, оптужницу против 21 Србина за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Рачку током сукоба на КиМ 1999. године.
У Приштини су пре пет дана подигнуте још две оптужнице за наводне ратне злочине против шест особа уз предлог да им се суди у одсуству. Оптужени су Ј. Ј. и А. С. бивши чувари затвора у Приштини, одељење у Липљану, којима се на терет ставља наводно злостављање албанских затвореника, као и Л. С, Д. Л, С. А. и Б. С, чуварке затвора у Липљану, осумњичене за "злостављање и нечовечно мучење албанских затвореница".
Априла прошле године ухапшена је Н. Ч. заједно са још две особе, а према оптужници од 16. јануара ове године и њој се на терет ставља злостављање албанских затвореница.
За 20. јул у Приштини је заказано прво рочиште у поступку против 19 бивших припадника војске, полиције и СДБ Србије који су раније оптужени за наводне ратне злочине против цивилног становништва у вези са догађајима у Рачку, јануара 1999. године.
Првог јуна ове године, специјално тзв. тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу, такође у одсуству против пет особа под сумњом да су починили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва у Косову Пољу, 1999. године. Оптужница је подигнута против П. Н, З. Д, И. И, С. М, и Ј. Д. а на терет им се ставља наводни ратни злочин против петоро цивила у Косову Пољу, 6. маја 1999. године.
Ово су само неки од најновијих случајева подизања оптужница за наводне ратне злочине против Срба на Космету, неке су подигнуте у одсуству окривљених, у другим случајевима окривљени Срби су похапшени и месецима су у притвору.
Најновији талас подизања оптужница, "случајно", поклопио се са захтевом косовског премијера у техничком мандату Аљбина Куртија изреченом недавно да је потребно "убрзање истрага ратних злочина". Његова влада је, додао је Курти, "заинтересована и посвећена пружању подршке процесима који се односе на ратне злочине".
Истовремено, са новим таласом оптужница на Косову, са новим заказаним суђењима, у централној Србији се шаљу и путем државне поште достављају судски позиви и писмени отправци грађанима у вези са поступцима које воде косовске тзв. институције.
Тим поводом Министарство правде Републике Србије саопштило је да таква писмена нису достављена кроз званичне механизме правне помоћи нити је та институција учествовала у њиховој дистрибуцији, па грађани не морају да се према њима односе као према правно валидним актима.
И док се као на траци покрећу поступци против Срба за наводне ратне злочине, истовремено, у Приштини се скупштинском резолуцијом увелико припрема измена закона којом би била криминализована свака јавна реч о злочинима тзв. ОВК.
О размерама акције приштинског правосуђа против српске заједнице, а талас једнонационалних оптужница тешко да се може другачије окарактерисати, говоре и подаци Фонда за хуманитарно право из Приштине који је недавно саопштио да су током 2025. године на Косову вођени кривични поступци у 50 предмета против 154 припадника српских снага оптужених за наводне ратне злочине. У овај број укључене су и 24 оптужнице против 120 окривљених у одсуству. Према подацима исте организације, до почетка 2025. године подигнуто је 15 оптужница у одсуству против 73 осумњичених припадника српских снага безбедности. За 2024. потврђено је 13 оптужница против 25 особа, а овде ваља имати у виду да приштинско специјално тужилаштво није за све предмете објавило комплетна имена оптужених.
Само вођење судских процеса против окривљених у одсуству омогућено је у самозваној држави после измена законика о кривичном поступку из 2022. године.
"Ситуација је веома једноставна – Курти овим оптужницама које се ређају у недоглед, против људи који су на КиМ остали после рата и оних који су отишли, шаље неколико порука. Онима који су отишли да се не враћају јер би одмах по ступању на Јариње или Брњак, на Бистрички мост, могли бити ухапшени и оптужени, осуђени уз два сведока. Онима који су на Косову, порука је да им је боље да иду, јер би и они у сваком тренутку могли да заврше у затвору, посебно ако су се са неким од комшија Албанца посвађали око земље, отетог стана или куће", каже за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице који и сам свакодневно стрепи да би могао завршити у затвору и бити оптужен ко зна за које измишљено кривично дело.
Уз ово, бројни су примери хапшења и оптужница против Срба, а Милорад Ђоковић из Витомирице крај Пећи ту је најбољи пример, у тренутку када се усуде да од правосудних органа самозване државе затраже натраг своју отету имовину. Хапшења и оптужнице често су окидач да цела породица ухапшеног крене са Косова и да миран живот започне у централној Србији.
Основни суд у Приштини донео је током 2025. године 10 пресуда за ратне злочине. У три предмета, оптужени су у одсуству осуђени на по 15 година затвора.
Милорад Ђоковић из Витомирице ухапшен је и оптужен за ратни злочин пошто је добио извршну пресуду и потврду суда у Приштини да је отети комад земље у том селу – његов. После хапшења Милорада, комшије Албанци потрудили су се да експлозивом, до темеља, да не остане ни камен на камену, поруше Милорадову започету кућу на том плацу.
У очекивању очекиване пресуде Ђоковићу и то је још једна потврда праве намере и правог циља новог таласа оптужница, новог таласа пресуда и хапшења Срба на Косову.
Уместо "тврде", неки би рекли "мека" сила, све умивено и спаковано у правну обланду, а резултат је исти. Срба је на Косову и Метохији из године у годину све мање.