Хрватски председник Зоран Милановић пребацио је лопту на премијера Андреја Пленковића када је реч о могућности да Загреб, због низа отворених питања, блокира европски пут Црне Горе.
Милановић је по доласку у Подгорицу, где на позив Јакова Милатовића присуствује прослави Дана државности, поручио да то није питање за њега, већ за шефа владе, оценивши да између две државе нема озбиљних препрека које би оптерећивале њихов однос.
Спор око школског брода "Јадран" назвао је банализовањем односа између две државе и два народа.
"Тај брод је грађен у време Карађорђевића. На њему су пловили Титови морнари. Био је регистрован у Сплиту и сада га Хрватска потражује. У реду, и ја се прикључујем том хорском збор – ево, то је хрватско, вратите нам то. Јер вама у Црној Гори то ионако ништа не значи. Али да је то баш нека важна ствар, е богами није. Дакле, то је банализовање односа између две државе и два народа", оценио је Милановић.
Он је ипак оценио да је разграничење на Превлаци питање које би требало решити.
"Границе – то би требало решити. То питање годинама функционише, али сада је ствар снаге и кредибилитета власти у Црној Гори да то апсолвира и да политички прође неокрзнута, зашто ће увек бити оптужби да је неко издао Превлаку. Јасно је шта је хрватско, а шта црногорско", поручио је хрватски председник.
Поводом других спорних питања, попут обештећења логораша и питања Мориња, Милановић је рекао да би "неки гест требало да постоји", али је нагласио да између две државе има много више тема које их повезују.
"И поново подвлачим да у Црној Гори имам саговорнике – председника Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића. Са Спајићем сам јуче дуго разговарао, и та врста комуникације је добра", закључио је Милановић.
За разлику од Милановића, Пленковић је приликом последње посете Црној Гори био далеко оштрији, када је на Самиту ЕУ - Западни Балкан поручио да Загреб очекује напредак у решавању отворених билатералних питања пре него што Црна Гора настави европски пут.
Иначе, Загреб потражује одштету за, како наводе, "логораше" у Морињу, иако је тамо био прихватни центар ЈНА у којем нико није убијен.
На том месту је, крајем 2022. године, уз оштре протесте мештана који истичу да је реч о бившој касарни а не концентрационом логору, постављена спомен-плоча са натписом о "великосрпској агресији" и изразима жаљења због патњи заточеника.
Ово обележје, које су потписала тадашња црногорска министарства одбране и спољних послова, од почетка је предмет оштрих спорова у држави, а иако је најављивано да ће спорни текст бити промењен, то се до данас није десило.
Са друге стране, хрватски званичници окрећу главу од сплитског логора "Лора" где је убијено 14 војника из никшићко-шавничке групе, и поред тога што постоји сведочење јединог преживелог Веселина Бојовића да је тамо био приморан да прави сандуке од дасака за убијене саборце.
Хрватска инсистира и на броду "Јадран", иако је из Министарства одбране поручено да је ово пловило црногорско, а отворено је и питање границе у зони Превлаке.