Осим договора да намеравају што пре да постигну договор, представници САД и ЕУ ни из трећег покушаја нису успели да се нађу "на пола пута" и изаберу новог високог представника у БиХ.
Привремено решење остаје вршилац дужности, Американац Луис Кришок, док Америка поручује да је њихов први пик и даље Италијан Антонио Занарди Ланди, а већина из ЕУ жели Ренеа Троказа. Незванично, у дипломатским круговима, према наводима сарајевским медија, помиње се и Петер Соренсен, али он на јучерашњој седници није званично и предложен за кандидата.
Истовремено, из Републике Српске поручују да је немогућност да се нађе решење, знак да би канцеларија требало да се угаси, а истовремено из Москве стижу поруке - ОХР треба затворити што пре.
Да ли ће се избор високог представника одужити у недоглед, иде ли се ка укидању канцеларије или ће ставове САД и ЕУ приближити ипак трећи кандидат?
Из Канцеларије високог представника потврдили су да ће Кришок на функцији в.д. остати до даљег, након што амбасадори Управног одбора Савета за имплементацију мира нису постигли договор о кандидату за новог високог представника.
Из Амбасаде САД у БиХ за РТРС наводе да Италијан Антонио Занарди Ланди остаје њихов једини избор, а да Кришок супревизор за Брчко Дистрикт наставља да обавља дужност као в.д. високог представника, што је функција коју не познаје Дејтон.
Став Москве остаје да спољни протекторат није спојив са суверенитетом Босне и Херцеговине и да функцију високог представника укинути без икаквих предуслова, што је недавно потврдила портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Коментаришући још један пропали покушај да се постигне компромис, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је истакао да је "одлучност Српске довела до тога да се нико баш лако не залеће да седне у ту столицу уколико нису избалансирани сви светски фактори у ПИК-у, али и ставови потписница Дејтонског споразума".
"Тако смо дошли у ситуацију да се и ми питамо", навео је Стевандић.
Председник Владе Републике Српске Саво Минић рекао је да немогућност договора у ПИК-у још једном показује да је време да се затвори ово поглавље међународног протектората у БиХ.
Политиколог Александар Павић за РТ Балкан подсећа да је једно од неслагања у томе што ЕУ жели да настави са овлашћењима досадашњих високих представника, док су Американци рекли у СБ УН да желе да се ОХР приведе крају.
"У том смислу су подржали кандидата из Италије јер је он требало да приведе крају мандат ОХР-а. Европљанима је с друге стране, ОХР најбоља полуга за мешање у унутрашње односе у БиХ. Прошле недеље је амбасадор ЕУ у БиХ изјавио да би затварање ОХР-а требало да буде условљено напретком на европском путу. Република Српска је реаговала наводећи да то не стоји у Дејтону", указује Павић.
Истиче и да један од сценарија може да буде да Трамп услови Европљане подршком, да би им попустио на неком другом питању, што би могао, како сматра, да буде високи представник.
"Американци и Европљани имају другу визију. САД су рекле да нису заинтересоване више за пројекте изградње нација. Како сад ствари стоје, не види се начин да ће њихови ставови да се приближе. Американцима чак ово и одговара јер је в.д. Американац. Одговара и Републици Српској. Истовремено, чак и ако се договоре, Русија неће да дозволи да се не пита, јер је став Москве да је време за укидање ОХР-а и да одлука о новом високом представнику мора да прође кроз СБ УН. То је последња препрека коју бих чекао. Чак и ако се договоре, тешко је замисливо да Руси прихвате да Запад поставља новог колонијалног управника у БиХ", закључује Павић.
Заменик председавајуће Савета министара Сташа Кошарац указује да Република Српска има јасан и недвосмислен став - да је неопходно обезбедити суверенитет домаћих легитимно изабраних представника у систему одлучивања у складу са Уставом, без уплитања странаца и међународног интервенционизма.
"Никакав ОХР и високи представник нису потребни БиХ", наводи Кошарац.
Постало је јасно да је избор високог представника део укупних односа САД и ЕУ који нису баш најбољи, оцењује политички аналитичар Милош Шолаја.
"За сада је Вашингтон тај који има доминацију и одређују правила игре. Европа на то одговара неким настојањима да војно и политички ојача. Вероватно ће сви ће инсистирати на својим позицијама", оценио је Шолаја за РТРС.