Професионални возачи из Србије и земаља Западног Балкана у шенгенском простору третирају се као туристи, па у њему могу да проведу највише 90 дана у периоду од 180 дана.
Председник Удружења за међународни транспорт Неђо Мандић упозорава да би пуна примена тог правила могла да угрози међународни превоз, извоз и снабдевање, док Европска комисија као прелазно решење предлаже издавање виза типа Д, јавио је РТС.
Четири државе региона затражиле су од Европске комисије хитно решење за професионалне возаче, који због природе посла често бораве у шенгенском простору.
Рок који су поставиле је 10. август, до када би требало да буде познато да ли ће бити уведен посебан режим или ће садашња правила остати на снази.
"Нисмо задовољни, прво, тумачењем шта значи добити визу типа Д. С друге стране, оно што посебно погађа јесте да у одговору стоји да се превозницима и возачима саветује да се прилагоде систему 90 дана у периоду од 180 дана", рекао је Мандић.
Виза типа Д отвара нова питања
Мандић објашњава да се виза типа Д уобичајено издаје особама које су запослене или живе у држави која им је издала визу. Хрватска је, међутим, новим Законом о странцима предвидела могућност да је добију и држављани трећих земаља који не живе и не раде у Хрватској, али превозе робу за потребе њене привреде.
Према његовим речима, још нису познати детаљи о томе како ће се такве визе издавати, због чега предложено решење отвара додатна административна и практична питања за превознике и возаче.
Возачи третирани као туристи
Мандић указује да професионални возачи у Европску унију не одлазе туристички, већ због посла, али да се на њих примењују иста правила као и на остале држављане трећих земаља.
"Нису раздвојени грађани трећих земаља, него су сви сврстани практично у туристе. Тако је професионална група која је најдефицитарнија, а то су возачи, и која је неопходна за снабдевање индустрије и становништва, доведена у ситуацију да не може да пружи свој пуни допринос", истакао је Мандић.
Посебан проблем је то што превоз робе између Западног Балкана и Европске уније, како наводи, углавном обављају превозници из региона.
Превозницима из Европске уније није исплативо да напуштају јединствено тржиште, на којем нема царинских контрола и вишедневних задржавања, како би превозили робу ка Западном Балкану.
Због тога се, додаје, од превозника са Западног Балкана очекује да снабдевају и европско и регионално тржиште, иако им је истовремено ограничено време које могу да проведу у шенгенском простору.
Последице и по произвођаче и извознике
Мандић наглашава да проблем не погађа само транспортне компаније, већ и целокупну привреду која зависи од међународног превоза.
Додатну несигурност, према његовим речима, изазивају различити подаци о броју преосталих дана боравка које возачи добијају приликом провере у систему.
"Свакодневно смо проверавали у систему колико наши возачи имају дана и, зависно од времена и места где смо проверавали, добијали смо катастрофалне разлике — да имају још 90, 45 или 80 дана. Једноставно, ништа се не зна", навео је Мандић.
Превозници траже рачунање стварно проведеног времена
Као најбрже и најреалније решење, Мандић предлаже да се боравак више не рачуна по календарским данима, већ према стварном времену проведеном у шенгенском простору.
Према садашњем систему, дан уласка рачуна се као први, а дан изласка као последњи дан боравка, без обзира на то колико је сати возач заиста провео на територији Шенгена.
"Сада, када имамо у минут и секунд евидентирано време, само треба да се каже да се рачунају 24 сата. То би нама дало додатних двадесет и више дана, што би за 50 до 60 одсто случајева било потпуно решење", истакао је Мандић.
Као други проблем издваја неуједначену примену правила међу државама чланицама.
"Неке земље примењују једно, неке друго, и то је велики проблем. Нејединствена примена система је велики проблем", закључио је Мандић.
Европска комисија је више пута признала да је потребно трајно и системско решење за професионалне возаче, али њени званичници истичу да оно не може бити постигнуто у кратком року, нити до 10. августа.
Због тога Брисел као прелазно решење предлаже билатералне споразуме између држава чланица ЕУ и земаља региона, који би омогућили издавање виза типа Д по угледу на Хрватску.
Према информацијама из Брисела, до 10. августа би евентуално могло да се очекује да још нека држава чланица почне да издаје визе типа Д по угледу на Хрватску.
Посебно би било значајно да то учине суседне земље, попут Мађарске, Румуније и Бугарске, као и државе са којима регион има велику трговинску размену, међу којима су Италија и Немачка.
Трајно решење Европска комисија је препознала у визној стратегији предложеној пре месец или два, али би до његове примене могло да прође знатно више времена.