Прва рунда стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава одржана је у Вашингтону, где су потписана два меморандума о сарадњи – у области енергетике и образовања. Документ о енергетици предвиђа учешће САД у развоју гасне инфраструктуре у Србији, изградњи гасних интерконектора и повезивању са суседним земљама, док је другим меморандумом договорено проширење програма академске размене "Фулбрајт".
Интересовање Вашингтона за српски енергетски сектор потврђује и недавно расписан позив америчким компанијама за учешће у реализацији пројекта "Ђердап 3". Истовремено, Србија се све више укључује у западне енергетске коридоре.
Међутим, почетак стратешког дијалога долази у тренутку када су на снази америчке санкције НИС-у због руског власништва и док САД примењује царине од 35 одсто на увоз српске робе – највише у односу на друге земље Западног Балкана.
Да ли стратешки дијалог означава нову еру односа Србије и САД, шта он доноси Београду и зашто почиње управо сада, као и какав ће утицај имати на спољнополитичко позиционирање Србије, за емисију "Данас на РТ" говорио је амбасадор и шеф Мисије БиХ при Европској унији Обрад Кесић.
Кесић сматра да је кључно питање шта Србија очекује од новог оквира сарадње са Сједињеним Америчким Државама, указујући зашто Вашингтон шаље две различите политичке поруке.
"Морамо имати у виду да САД некада делују контрадикторно. С једне стране постоји политика која се спроводи по инерцији, а не кроз активну политику. А то је политика према Русији преко санкција и подршка која је топла-хладна за све што ради ЕУ и НАТО према Москви. С друге стране, имамо оно што говоре амерички председник Доналд Трамп и важни људи око њега попут државног секретара Марка Рубија и потпредседника Џеј Ди Венса. А од њих чујемо једну нову, антиглобалистичку реторику која износи скепсу према свим савезницима који су били кључни за време Хладног рата, за време када су САД биле најмоћнија држава на планети и покушавале да наметну своју вољу кроз цео свет", објашњава Кесић.
Иако се те противречности виде и у односу према Србији, саговорник телевизије РТ Балкан каже да је Вашингтон прихватио да је Београд најважнији партнер на Западном Балкану.
"На првом месту за ову администрацију, када је реч о Западном Балкану, било је да се повуку из такозваних пројекта изградње нације. На првом месту то је у БиХ – све што су САД покушавале да наметну кроз већу централизацију, подржавајући политичко Сарајево… На КиМ имамо исту ситуацију, САД желе да се извуку и да немају ту обавезу која их везује војно и дипломатски. За Србију се отвара један простор и у том контексту односи које Србија има са Русијом су важни, али нису пресудни", додао је Кесић.
Говорећи о енергетици, оценио је да САД желе да Србија буде важан партнер у комуникацији са другим актерима у региону, али и да је амерички циљ да Европска унија постане зависна од америчког течног природног гаса.
"Ова администрација жели да Србија служи као мост у смислу комуникације и сарадње са неким важним стратешким партнерима на простору Западног Балкана… Али они желе да ЕУ у потпуности буде зависна од САД што се тиче куповине течног плина и зато имамо ситуацију да често наметну, некад и грубо, своје интересе, занемарујући интересе Брисела, а исто не узимају у обзир контекст локалне политичке ситуације", наводи.
Као пример навео је пројекат Јужне интерконекције у БиХ, али и оценио да Вашингтон истовремено отвара ново поглавље односа са Републиком Српском која се можда и најбоље види у именовању новог високог представника.
"Ако погледамо расправу око именовања високог представника, после Кристијана Шмита који је био под црним облаком легитимитета, онда имао у виду да САД отварају једно ново поглавље – искренију сарадњу са Републиком Српском, али и са Србијом. Подржавају и основне интересе српског народа на простору Западног Балкана. То је новина. Друга ствар је да САД већ кроз неколико особа које су блиске са Трампом најављују да је једна од кључних тема која њих интересује на простору Западног Балкана заштита хришћанског народа", подсећа Кесић.
За администрацију Доналда Трампа економска питања су најзначајнија, како у унутрашњој, тако и у спољној политици. Имајући то у виду, саговорник емисије "Данас на РТ" објашњава да свака земља мора да буде спремна за једну другачију сарадњу са овом америчком администрацијом.
"А то је сарадња преко трансакција, значи трговине. Спремни су да помогну око неких питања, али очекују да власти у Србији отворе један сектор своје економије који није био толико отворен за америчке фирме", појашњава.
Осврћући се на међународно правосуђе, Кесић је оценио да би амерички однос према Међународном кривичном суду могао да има последице и по Механизам који је наследио Хашки трибунал:
"Вашингтон иде на рушење међународног сталног суда и то ће засигурно са собом да вуче и негативно расположење за наставак рада трибунала за бившу Југославију. Ако погледамо БиХ пресуде се користе као политички аргументи како би умањили гаранције Дејтонског споразума за суверенитет и аутономију који српски народ и РС имају".
Кесић сматра да је долазак Доналда Трампа отворио простор за промену начина на који се у САД посматрају Срби и Република Српска.
"Трамп је отворио простор који је био затворен у САД, који је био под доминацијом политичких елита где је постојао исти поглед да су Срби лоши момци, а сви остали жртве. Зато сам оптимиста када је реч о стратешкој сарадњи Србије и САД, јер већ имамо најаву велике сарадње Србије и наменске индустрије Израела, то се не дешава без благослова Америке. Питања војне, стратешке, обавештајне сарадње то су важна питања за интереса српског народа, Србије и РС", додаје.
Кесић, такође, додаје и да добри односи са Русијом, према његовом и искуству Републике Српске, не представљају препреку за развој односа са садашњом америчком администрацијом.
"РС је показала да избалансирана политика између Русије, која је увек показивала велику подршку за легитимне интересе РС и српског народа у БиХ, и прилике које су се отворили доласком Доналда Трампа, нису препрека. Само треба разумети шта је могуће. У контексту ове администрације све је могуће, само треба мукотрпан рад и одлучна политика – знати шта се жели и имати комуникацију на највећем нивоу, као што је то радила Жељка Цвијановић. И неког ко ће бити гаранција да политика са српске стране неће да се нагло мења и угрожава интересе партнера, као што је то у случају РС Милорад Додик", истакао је Кесић.
На крају разговора осврнуо се и на питање будућности институције високог представника у БиХ:
"Имам највеће поштовање према Луису Кришоку, он је професионалац и човек који није ограничен идеологијом која је изграђена 90-тих година. У контексту садашње ситуације мислим да је ово апсолутно добар резултат што се тиче интереса српског народа и да је ово крај високог представника. Ко год се нађе на том месту мораће да прихвати да ће бити задњи високи представник", закључује Кесић.