Кандидатура за "посебну представницу ЕУ за Сахел" отишла је из наручја Фајонове у руке искусне данске амбасадорке.
Посебна представница ЕУ за Сахел, уносна позиција за коју се кандидовала Тања Фајон и за коју се очекивало да је већ "завршен посао", измакла је за длаку бившој словеначкој министарки спољних послова. Брисел је два пута протеклих седмица одложио гласање о именовању Фајонове, а сада је нови словеначки премијер Јанез Јанша обзнанио да је та "сага" завршена. Незванично је већ познато име нове кандидаткиње за представницу ЕУ за Сахел. То је Биргите Маркусен из Данске.
Тако је донедавној словеначкој министарки спољних послова Тањи Фајон, као што смо недавно и најавили, пропао план да постане "висока представница ЕУ за Сахел" са платом од око 15.000 евра месечно, без додатака.
Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас обавестила је у недељу увече Фајонову да је, због притиска словеначке владе и Европске народне странке (чији је члан Јаншина СДС), повукла њену номинацију за посебну представницу Уније за Сахел, саопштила је данас Тања Фајон пробраним словеначким медијима.
Фајонова је у истом даху изразила жаљење што је "дневна политика однела победу над државним и европским интересима", па је Словенија пропустила шансу за тако високу заступљеност у европској дипломатији.
"Не догађа се први пут да Словенија због унутрашњих политичких обрачуна изгуби важан утицај и, пре свега, углед", упозорила је.
Сматра да би европске институције приликом доношења кадровских одлука морале да процењују превасходно стручност, искуство и резултате кандидата и да се одупру политичким притисцима појединих националних влада. Оценила је, не скривајући разочарање, да је, с обзиром на то што се догодило, "ово веома опасан преседан".
"Још посебно је за сваку осуду лична дискредитација којој сам била изложена од стране представника словеначког политичког врха у престоницама ЕУ", додала је Фајонова.
Оно што није рекла, а што се у Словенији добро зна, јесте да је њена кандидатура била осуђена на пропаст и због њених ранијих поступака према онима који данас чине словеначку владу.
Фајонова је, наиме, по преузимању функције министарке спољних послова 2022. године опозвала тадашњег амбасадора у Америци Тонета Кајзера, јер је свом партијском шефу Јанезу Јанши (тада у опозицији) послао снимак екрана компјутера који је открио да су словеначка дипломатска представништва широм света добила упутство да прикупљају потписе за кандидатуру Наташе Пирц Мусар за председницу Словеније. Јанша се Кајзеру одужио тако што га је, чим је поново преузео власт, именовао за наследника у дојучерашњој фотељи Фајонове у словеначком МИП-у. Кајзер је потом, сада већ у улози министра спољних послова, преко сталних представника (ЦОРЕПЕР) почео да доводи у питање "интегритет и процедуру поступка" у вези са "афричком" кандидатуром Тање Фајон.
Подсетимо, Каласова је крајем јуна у писму упућеном престоницама земаља чланица ЕУ објавила да је изабрала Тању Фајон након успешно окончаног поступка селекције, "као најквалификованију кандидаткињу". Али из Љубљане се потом огласио нови састав Министарства спољних и европских послова, а затим и Јанша.
Порука је била иста.
"Нови сазив Државног збора (парламента) Републике Словеније је конституисан 10. априла 2026. и од тада је бивша влада РС обављала само текуће послове. То је вероватно био разлог што (одлазећи) премијер Роберт Голоб предлог за номинацију госпође Фајон није уврстио на дневни ред седнице владе. Сумњива валидност самог именовања се дакле не намеће само зато што би кандидаткињу предложио орган без пуних овлашћења, већ зато што надлежно тело (влада) уопште није одлучивало о кандидатури, односно предлогу", написао је Јанша на мрежи Икс и уједно демантовао дописника "Дела" из Брисела Петра Жерјавича, који је нетом изјавио да се "сага (око избора Фајонове) наставља" и да ће ЦОРЕПЕР о њеној кандидатури одлучити већ ове среде.
Да све буде горе по Фајонову, у међувремену је откривено и да је њену кандидатуру лансирала генерална секретарка словеначког Министарства спољних послова – дакле службеница подређена министарки Фајон – уз лично писмо подршке тадашњег премијера Роберта Голоба који потом није успео да добије мандат за састављање наредне словеначке владе. Поврх свега, о кандидатури Фајонове није одлучивао ни надлежни одбор словеначког парламента.
Иако државе чланице ЕУ немају право "вета" током избора високих представника бриселске администрације, брзо се искристалисало да Фајонова не само да нема подршку (нове) словеначке владе за наскок на угледан положај у европској хијерархији, већ да Јаншина влада сматра да је био компромитован и сам поступак њене кандидатуре.
Каласова очигледно није хтела да ризикује и да, супротно вољи Јаншине владе, именује Фајонову на положај на коме би примала бајну плату за мало труда. У супротном, нема сумње да би шефица европске дипломатије морала да се суочи са великом дозом незадовољства, чак беса од стране службене Љубљане, који би јој навукла на врат за Јаншину номенклатуру крајње спорна кандидаткиња.
Али ни ту није крај перипетијама око политичке будућности Тање Фајон, јер се иза кулиса ради и о сукобу који већ месецима тиња између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и Каје Калас око тога која ће одређивати правце и приоритете европске спољне политике. Њих две већ дуже време воде битке на попришту ЕУ, а "случај Фајон" је шефици ЕК омогућио да однесе победу и истовремено покаже да Каласова нема подршку на нивоу националних држава. Шта више, Фон дер Лајеновој је то успело у тренутку када је Европска народна странка због превише десничарских ставова и пактирања са још деснијим странкама искључила из својих редова словеначког европосланика Бранка Гримса, иначе члана Јаншине СДС.
Када је реч о отпору Каласовој, старе словеначке нетрпељивости на политичком паркету и амбиције Урсуле фон дер Лајен случајно су се поклопиле у моменту који је био одлучујући за Фајонову, и створиле експлозивну мешавину која је једним ударцем торпедовала високе међународне амбиције бивше словеначке министарке спољних послова. Каласова није дуго жалила за Фајоновом - већ следећег тренутка је испливало име нове кандидаткиње за место "високе представнице за Сахел". Према незваничним информацијама, то је Биргите Њугард Маркусен.
Маркусенова је дански дипломата и стручњак за афричку политику. Тренутно обавља функцију посебне представнице Данске за регион Великих језера и Сахел. Пре тога је била амбасадорка Европске уније при Афричкој унији и Економској комисији УН за Африку, водећа службеница за Африку у Европској служби за спољне послове, те данска амбасадорка у неколико западно и средњеафричких земаља. Има више од двадесет година искуства у области мира и безбедности и свакако зна много више о Африци од безбојне и конформистичке каријеристкиње, некадашње новинарке РТВ Словенија, чије је афричке снове – дефинитивно потопила.