Вршилац дужности председника тзв. Kосова, један од најближих Куртијевих сарадника, Аљбуљена Хаџију потписала је указе о разрешењу дужности седам тужилаца из српске заједнице који су поднели оставке 2022. године.
"Након одлуке Тужилачког савета Kосова о разрешењу седам тужилаца из српске заједнице, који су поднели оставке 2022. године, потписала сам указе о њиховом разрешењу. Овим чином се завршава процес који траје годинама и спроводи одлука надлежне институције, у складу са Уставом и законима Републике Kосово", саопштила је Хаџију.
После скоро четири пуне године у којима је положај српских тужилаца и судија који су поднели оставке крајем 2022. године био у статусу кво, ових дана српска јавност на КиМ сведок је експресног низа догађаја који су финализирани указом о разрешењу српских тужилаца.
Остаје отворено питање откуда одједном оволика журба Куртија и власти у Приштини по овом питању и зашто им не одговара повратак српских судија и тужилаца у правосудни систем када је и у овом случају очигледно кршење одредаба Бриселског споразума из 2013. и 2015. године.
Најпре је прошле недеље петоро тужилаца и 15 службеника и чланова помоћног особља српске националности повукло своје оставке у Основном тужилаштву у Kосовској Митровици, поднете 7. новембра 2022. године, када су функције и службу напустили српски посланици, српски полицајци, тужиоци, судије и помоћно особље у институцијама зв. Косова.
"Тужилачки савет је недавно примио неколико имејлова послатих на званичну адресу председника KТС од тужилаца и помоћног особља из српске заједнице Основног тужилаштва у Митровици, у којима су председника обавестили о својим обавештењима о повлачењу раније најављених оставки", изјавио је Аријан Гаши, председник Тужилачког савета тзв. Косова медијима на албанском.
Пре два дана тзв. Тужилачки савет у Приштини одбацио је ове захтеве и имена тужилаца и 15 припадника помоћног особља српске националности који су повукли оставке проследио вршитељки дужности председнице привремених приштинских институција Аљбуљени Хаџију ради разрешења.
Како је саопштено, четири члана Савета гласала су за одбијање захтева за повлачење оставки, док су три члана била за прихватање захтева. На седници савета, чланица Арљинда Мућа рекла је да се повратак српских тужилаца и помоћног особља може догодити само уколико прођу процедуре запошљавања.
Подсећња ради, повод за колективне оставке српских судија и тужилаца била је одлука Приштине да суспендује Ненада Ђурића са места директора Регионалне дирекције полиције "Север", зато што је одбио да својим сународницима, Србима на Северу КиМ издаје опомене због коришћења возила са KМ регистарским таблицама.
"Ово је реализација оне најаве коју сам дао пре неколико дана. Данас су све судије, и они који нису стигли јуче да пошаљу своје оставке са званичних мејлова, то и учиниле. У суду остају колеге наше Албанци судије и административни радници, а сви Срби и административно особље и судије поднели су оставке. Чекамо само на који ћемо начин да се раздужимо са предметима, са опремом коју смо задужили и канцеларијама", рекао је тада Никола Kабашић, судија Апелационог суда и члан Судског савета Kосова, додајући, да што се њега лично тиче, он се неће враћати у косовско правосуђе.
Председница Основног суда у Северној Митровици Љиљана Стевановић изјавила је тада да је укупно око 150 људи напустило своју службу у том суду, додајући да су у суду само остале колеге Албанци.
Занимљиво, само који дан пре одлуке Тужилачког савета Косова и указа Аљбуљене Хаџију, огласила се Европска унија наводним позивом тзв. Косову да "омогући реинтеграцију правосудног особља из редова српске зајенице, у складу са споразумима постигнутим у дијалогу и законима Kосова", те да се и Приштина и Београд "уздрже од потеза који би могли да додатно закомпликују овај процес".
Са друге стране, чињеница је да је Бриселским споразумом из 2013. године, као и каснијим допунама из 2015. године, предвиђено да у косовском правосудном систему носиоци правосудних функција буду и Срби. ЕУ је 2017. године саопштила да су се Београд и Приштина договорили о завршим корацима имплементације Бриселског споразума када је у питању правосуђе и да је 40 судија, 13 тужилаца и више од 100 службеника до тог тренутка интегрисано у косовско правосуђе.
Указ Аљбуљене Хаџију стигао је као директан одговор на захтев Брисела Приштини да се "уздрже од потеза који би могли да закомпликују овај процес".
Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић у разговору за РТ Балкан наводи да овај потез Приштине представља крах правосудне интеграције на тзв. Косову.
"Указом в. д. председнице Косова Аљбуљене Хаџију стављена је правна тачка на Бриселски споразум у области правосуђа, врата за једноставан повратак српских тужилаца и судија су трајно затворена. Север КиМ остаје без адекватног правосудног кадра који говори српским језиком и то директно угрожава право локалног становништа на правично суђење, продужава поступке и ствара потпуну правну несигурност", каже Пашић.
По његовим речима овде се ради и о опасном правном преседану.
"Тужилачки савет и вршитељка дружности председнице Косова послали су поруку да се статус правосудних функционера решава политичким декретима а не кроз дијалог и владавину права. То отвара пут да и Судски савет ускоро поступи исто са преосталих 25 српских судија", речи су Пашића.
Наш саговорник наводи да као адвокат ситуацију посматра кроз призму заштите права грађана.
"Када елиминишете српске судије и тужиоце ви нисте казнили њих, казнили сте грађане који чекају правду. Поступци ће се одлагати а правна несигурност расте", каже адвокат Пашић.
Поступак Тужилачког савета и указ Аљбуљене Хаџију су, поред осталог, и очигледно кршење Бриселског споразума када је у питању правосуђе на Косову и Метохији.
"Очигледно да приштинске власти не прихватају никаква упутства и никаква усмеравања, ни договор од стране европских званичника. Решење овог проблема је у процедури не у политици, а овде се ради о политичком декрету. Уколико се у будућности постигне и политички договор о повратку, ове судије и тужиоци су сада правно разрешени. То значи да не могу само да повуку оставке, процедура налаже комплетне провере, нострификације и поновна именовања што може трајати годинама", каже адвокат.
За њега, једини одрживи излаз је хитно увођење прелазног и преговарачког периода под окриљем ЕУ и Еулекса.
"Дакле убрзани и гарантовани конкурс представља најбољи модел и он је компромис да се отвори ванредни и поједностављени конкурс за пријем српских тужилаца и судија. Тиме би се формално задовољиле процедуре Приштине али би се кроз међународне гаранције обезбедило да ти људи буду експресно враћени на своја места. Правосуђе не сме бити инструмент политичког надметања. Без мултиетничког састава у судовима и тужилаштвима на Северу немогуће је изградити поверење грађана у институције. Сада је кључно да Судски савет не повуче исти потез са преосталих 25 српских судија. Потребан је мораторијум на разрешења док се у Бриселу не договори компромисни модел убрзаног реизбора", закључује адвокат Пашић.