Инсценирани наводни злочин над албанским цивилима у Рачку средином јануара 1999. године послужио је као кључни алиби и изговор за нелегалну агресију НАТО-а на Савезну Републику Југославију.
Двадесет и седам година касније, званична Приштина поново актуелизује случај Рачак како би извршила нови притисак и обрачунала се са преосталим српским становништвом на Косову и Метохији.
Да ли је случај Рачак био свесно инсцениран повод да се масакрира права истина? Шта се заиста дешавало на терену, на који начин је фабрикована лаж о масакру цивила и како су припадници терористичке ОВК представљани као "невини цивили"?
О овим темама, за у емисији "Данас на РТ" говорили су Даница Маринковић, некадашњи истражни судија која је водила увиђај на лицу места и новинар портала РТ Балкан Зоран Шапоњић.
Даница Маринковић објашњава да није ништа ново за Албанце, ни за њихове институције да измишљају и прекрајају истину, те да њихови политичари прикупљају поене и на овај начин врше притисак и етничко чишћење на оно мало Срба што је остало на КиМ.
Говорећи о томе шта је видела и открила 18. јануара 1999. године када је ушла у Рачак, Маринковић каже да је као дежурни истражни судија, након формирања увиђајне екипе 15. јануара кренула према Рачку.
Истиче да су их у полицијској станици у Штимљу сачекали и посматрачи мисије ОЕБС-а, које је обавестила да са увиђајном екипом иде у Рачак да изврши увиђај.
"Они су покушали прво кроз разговор, а онда и кроз повишени тон и претње да ме спрече да кренем, али нису у томе успели. Ушла сам са увиђајном екипом уз пратњу српске полиције у село, где смо на једном месту пронашли велику количину оружја разних врста", каже Маринковић додавши да је то оружје она, као истражни судија, пописала и фотографисала, након чега је натоварено на камион са приколицом и пребачено у магацин полицијске станице у Урошевцу.
Маринковићева напомиње да проналазак толике количине оружја указује на то да се не ради о обичним цивилима и сељанима, како су странци покушали да представе и да је спрече да уђе у село, већ да су ту били наоружани борци.
"Након извршеног увиђаја доказала сам да су то били припадници наоружане банде", подвлачи Маринковићева.
Истиче да је тог првог дана, када је пронађено оружје, пуцано на њих и да им је полиција рекла да није безбедно да иду даље јер немају довољно људи да их обезбеде, тако да су се вратили у Приштину.
"Започели смо увиђај, али га нисмо довршили због безбедносне ситуације", наводи Маринковићева.
Појашњава да је са екипом покушала да уђе у Рачак 16. и 17. јануара, али је и тада пуцано на њих и били су спречени.
Испричала је да су странци, са којима је разговарала пре него што је кренула, претили, а један енглески генерал, заменик Вилијама Вокера, чак јој је запретио да ће се он лично потрудити да је ухапси и испоручи Хагу да јој се тамо суди, јер ће она, како је рекао, бити одговорна ако се деси да још сељана из Рачка погине.
Наводи да се тог 18. јануара, када су коначно успели да уђу у село, није пуцало, напомињући да је са њима било страних представника, као и страних и домаћих телевизијских екипа, а дошла су и три Вокерова сарадника, посматрача који су прихватили да са њом уђу у село и прате истрагу на терену.
Посебно истиче да она није у том моменту знала да је Вокер већ био у Рачку и изашао са изјавом за медије, иако то није смео пре увиђаја.
"Он је ушао у Рачак, приказао јаругу и тела која не знам ни где је нашао, јер их ја нисам пронашла када сам пронашла 40 тела у џамији. Вокер је то урадио без икаквог законског основа, јер он никако није смео да било шта уради у Рачку без присуства наших институција, а тога дана сам ја била овлашћена да одлучујем шта ће се радити", истиче она.
Према њеним речима, приликом уласка у Рачак 18. јануара, након што ју је полицајац обавестио да се у џамији налазе тела убијених, одмах се упутила тамо.
Истиче да је у џамију тада ушао свако ко је желео, укључујући домаће и стране новинаре, представнике међународних организација, као и три заменика Вилијема Вокера. Маринковићева наглашава да су сви они имали прилику да виде потпуно исте ствари као и она, будући да су заједно обилазили место, гласно разговарали, постављали питања. Напомиње да су они све време имали свог преводиоца.
"Унутра се налазило 40 тела чије су главе биле прекривене до пола, док им је доњи део тела био откривен, чим се могло приметити да носе војничке чизме и панталоне", прича гошћа РТ Балкан.
Маринковићева наводи да не зна ко их је унео, али их је пронашла управо у џамији, док је албанска страна имала другачију замисао.
Вокер је, како истиче, изашао у јавност са неистином и сценариом да је српска полиција наводно извршила масакр над албанским цивилима, што је требало да потврди и тадашња хашка тужитељка Луиз Арбур, која је кренула из Македоније. Међутим, Маринковићева је успела да уђе пре ње и пронађе убијене, упркос свим покушајима да је у томе спрече.
Према њеним речима, након што је од судско-медицинског вештака, професора Добричанина, затражила да визуелно прегледа тела и утврди има ли трагова наводног масакра, професор је то учинио пред сведоцима и камерама, потврдивши да на телима нема никаквих трагова масакра.
Тела су потом пребачена на Институт за судску медицину у Приштини ради обдукције. На њен налог узете су парафинске рукавице са руку погинулих, чиме је утврђено да су држали оружје.
Вештачењем је доказано да су повреде настале искључиво из ватреног оружја, да није било никаквих повреда нанетих након смрти, као и да су потпуно искључене било какве индиције о масакру.
"С обзиром на материјалне доказе на терену – поред оружја, ровова, пронађеног оружја у свакој кући, сандука са муницијом, ручних бомби и униформи са ознакама такозване ОВК – сви материјални докази су указивали на закључак да је Рачак био велико упориште терористичке банде, да су ту били албански терористи који су вршили терористичке акције, убијали полицајце и цивиле, и да је полиција Србије извршила антитерористичку акцију", наглашава Маринковићева.
Новинар РТ Балкан Зоран Шапоњић је напоменуо да је изрицање пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Весељију и другим командантима такозване ОВК пред Специјалним судом у Хагу заказано за септембар ове године, тако да је властима у Приштини потребно да се овај судски процес за Рачак покрене управо сада, 27 година касније, како би се тренутна дешавања некако покрила.
"Ако пресуда буде осуђујућа, у шта ја сумњам, читава прича о њиховој наводној ослободилачкој борби, војсци и лажној самозваној држави пада у воду", оценио је Шапоњић.
Он је указао да је Приштини прича о Рачку потребна и у случају да пресуда буде ослобађајућа, али у том случају како би се одржао наратив о Србима као злочинцима, као лошим момцима који не заслужују да живе на КиМ.
"О томе како је оправдана освета над Србима, како је оправдано све што се Србима и српском народу у овом тренутку дешава. Рачак им је потребан да би се покрила и ова нова серија хапшења Срба који се масовно оптужују за ратне злочине", истиче Шапоњић.