Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је да су Црна Гора и Србија блиске државе, повезане историјом, економијом и породичним везама, те да су потребе њихових грађана изнад дневнополитичких трвења две стране.
Милатовић је рекао да "економски показатељи најбоље потврђују колико су две државе упућене једна на другу".
"Србија је међу највећим инвеститорима у црногорску економију, док туристи из Србије традиционално чине један од најважнијих ослонаца нашег туризма. Ови подаци показују да су потребе грађана и привредних субјеката изнад дневнополитичких трвења којима некада сведочимо", истакао је Милатовић у интервјуу за НИН и додао да баш због тога односи Подгорице и Београда заслужују више политичке одговорности.
Он је, на питање да ли је потребан "ресет" тих односа, рекао да то није један потез који било која страна треба да начини.
"Грађани од нас с правом очекују више. Очекују да односи Србије и Црне Горе буду стабилни и предвидљиви. Зато не бих говорио о ресету као о једном потезу. Нас повезују породице, пријатељства, култура, економија и свакодневни живот великог броја наших грађана. Управо зато ти односи заслужују више међусобног поверења", навео је Милатовић.
Говорећи о тврдњама да постоји утицај Београда на унутрашњу политику Црне Горе, Милатовић је подвукао независност две земље.
"Добре односе Црне Горе и Србије почивају на јасном принципу: свака држава самостално уређује своје унутрашње односе, а са суседима гради сарадњу кроз дијалог, поштовање и равноправност. Сваки другачији приступ, без обзира одакле долазио, удаљава нас од онога што грађани очекују", рекао је он.
О питању српског језика и заставе у Црној Гори, Милатовић је рекао да "Срби у Црној Гори имају своју државу – Црну Гору".
"Она је њихов дом, као што је дом Црногораца, Бошњака, Албанаца, Хрвата, Муслимана, Рома и свих других грађана. Зато се о правима грађана Црне Горе одлучује у Црној Гори кроз деловање наших институција, поштовање уставног поретка и спровођење унутрашњег друштвеног дијалога", нагласио је председник ЦГ.
Он је ипак оценио да је "питање статуса српског језика легитимно и да има снажно упориште у резултатима пописа".
"Али таква питања се не смеју решавати тензијама, уценама или политичком трговином, већ кроз широк друштвени и политички дијалог који ће осигурати да се ниједан грађанин не осећа ни запостављено, ни искључено", истиче Милатовић.
Нарочито је упозорио да Црна Гора не сме бити заробљена између два погрешна приступа.
"Једног који идентитетска питања користи за сталне политичке поделе и другог који се прави да та питања не постоје", напомиње црногорски председник.
О односима на Западном Балкану у контексту евроинтеграција, Милатовић је рекао да "помирење на Западном Балкану није идеалистичка идеја, већ политичка и економска потреба".
"Грађани овог региона најбоље знају колико су нас коштали сукоби из прошлости и зато од политичара очекују да буду део решења, а не део проблема. Добросуседски односи нису само дипломатска фраза. Свака политичка криза међу државама региона има своју цену", поручио је Милатовић, додавши да државе региона, када је помирење у питању, морају да промене начин размишљања.
Милатовић је о напретку Црнe Горе на путу ка Европској унији рекао да је она данас "најнапреднија држава кандидат за чланство у ЕУ".
"Али наш циљ није европска будућност само за Црну Гору. Желимо да цели регион буде део ЕУ, јер нема дугорочног просперитета региона без европске будућности", закључио је председник Црне Горе.