Пропао Куртијев покушај опструкције манастирске славе: Космет је наш завет за будућност

Припадници такозване косовске полиције више од шест часова су ме задржали на административним прелазима Мердаре и Јариње, навео је градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић. Обележавању славе, Светог Архангела Гаврила присуствовао је велики број верника, поручујући "властима" лажне државе да се КиМ брани достојанством и љубављу

У Манастиру светих архангела код Призрена у понедељак, 26. јула, обележена је слава Свети Архангел Гаврило, а припадници тзв. косовске полиције покушали су на све начине да спрече долазак великог броја верника у православну светињу, задужбину цара Душана, из 14. века. Међу њима се нашао и градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић.

Он је изјавио је да су га припадници тзв. косовске полиције више од шест часова задржали на административним прелазима Мердаре и Јариње.

Био подвргнут детаљном претресу пре уласка на Косово и Метохију.

Ипак, Милић је стигао до Манастира светих архангела код Призрена, где је, упркос опструкцијама, присуствовао слави ове светиње.

"Припадници такозване косовске полиције више од шест часова су ме задржали на административним прелазима Мердаре и Јариње, где сам био подвргнут детаљном претресу пре уласка на Косово и Метохију", истакао је Милић за РТРС. 

Упркос свему томе, како је рекао Милић, желео сам да будем са својим народом, да никако не одустајем.

Он је истакао да је Космет наш завет за будућност.

"Световни и духовни идентитет једног народа не може бити избрисан, а присуство великог броја верника у порти Манастира светих архангела послало је поруку да се Косово и Метохија бране љубављу, вером, достојанством и упорношћу", поручио је Милић.

У манастиру Светих архангела код Призрена јуче је у присуству великог броја верника на литургији обележена слава – Свети Архангел Гаврило, а такозвана косовска полиција је на улазу у порту претресала вернике, а нису пропустили да претресу ни дечија колица.

Конаци манастира Светих архангела спаљени су током мартовског погрома, а радови на њиховом обнављању завршени су 2014. године. Манастир је подигнут на месту једне старије цркве, а грађен је од 1343. до 1352. године, као задужбина цара Душана. У њему је живело око 200 монаха са првим игуманом, блаженим митрополитом Јаковом, који се старао о изградњи манастира. У главној манастирској цркви сахрањен је цар Душан, а помирење Српске цркве и Цариградске патријаршије, које се догодило у манастиру, најзначајнији је догађај након Душанове смрти.