Први светски рат почео је у раним часовима 28. јула 1914. године, нападом Аустроугарске царевине на Краљевину Србију. Ватру по Београду отворили су аустроугарски речни монитори и артиљерија Друге армије, из правца Земуна, Бежанијске косе и Борче.
Месец дана раније, 28. јуна, Гаврило Принцип је у Сарајеву усмртио престолонаследника Двојне монархије, надвојводу Франца Фердинанда. Хитац намењен војном гувернеру Босне и Херцеговине, Оскару Поћореку, погодио је Фердинандову супругу, војвоткињу Софију Хотек.
Беч је у сарајевском атентату нашао повод за дуго прижељкивани рат са Србијом и у Београд 23. јула послао дрзак ултиматум. Од десет понижавајућих аустроугарских захтева, Србија је у жељи да избегне рат прихватила девет, док је одбила долазак аустријских истражних судија и полиције да врше истрагу на њеној територији. Бечком двору је то било довољно за објаву рата.
Влада и скупштина Србије су већ 25. јула премештене у Ниш, а врховна војна команда у Крагујевац. Из Београда су повучене све регуларне војне јединице, јер је процена врховне команде била да је престоница неодбрањива.
По ратном плану који су 1908. саставили војвода Радомир Путник и генерал Живојин Мишић, већина војске би чекала аустроугарски напад у унутрашњости. Фронт би се протезао од Винче до Остружнице, ослоњен на Саву и Дунав.
Неколико добровољачких јединица, међутим, остало је у Београду и пружило изненађујуће оштар отпор нападачима. Покушај аустроугарског искрцавања на савско пристаниште 29. јула осујећен је дизањем у ваздух железничког моста преко Саве. У том тренутку је око 4.000 војника покушавало да пређе реку у три пароброда са неколико шлепова.
Када је капетан Михаило Алић активирао скоро 600 килограма експлозива на мосту, затресао се цео Београд, а брод "Алкотмањ" се заглавио у рушевинама. Под жестоком српском ватром, Аустроугари прекидају десант и враћају се у Земун.
Артиљеријско бомбардовање Београда се, међутим, наставило. Већина цивила је избегла из центра града, а напуштене објекте чувала је војска и жандармерија.
Главни аустроугарски удар дошао је преко Дрине, почетком августа. Српска војска се покреће и сусреће непријатеља код Текериша, подно планине Цер. Церска битка (12-24. август) биће прва победа Антанте у Великом рату, како је тада називан. Тиме су разбијена очекивања Беча о брзој и лакој победи над Балканским ратовима исцрпљеном Србијом.
Аустроугарска војска ући ће у Београд тек 2. децембра 1914. године и одржати победоносну параду у пропагандне сврхе. Непуне две седмице касније, 15. децембра, побећи ће преко Саве и Дунава, после пораза код Колубаре.
СМС "Бодрог", један од речних монитора који су испалили прве гранате на Београд, касније је служио у још три морнарице: Краљевине Југославије (1920-1941), Независне Државе Хрватске (1941-1944) и социјалистичке Југославије (1952-1959). Ремонтован је и претворен у музеј 2021. године и данас се налази на савском пристаништу у Београду, испод Бранковог моста.