Уколико је тачна информација да осуђени ратни злочинац и бивша припадница Армије БиХ Елфета Весели ужива бројне привилегије током служења затворске казне у Тузли, онда је то недвосмислена порука да свирепо убиство српског детета за бошњачке политичке елите није злочин.
Елфета Весели, подсетимо, служи казну од само 13 година за свирепо убиство српског дечака Слободана Стојановића (12). Она је, као припадница тзв. Армије БиХ под управом Насера Орића најпре заробила дечака који се вратио кући по пса, потом му наживо одсекла уво, пререзала врат, а након тога плесала око тела мученог детета.
Нешић је изјавио да га је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини. Казао је да су га контактирали и честити радници КПЗ Тузла који тврде да њено понашање у затвору није примерено, али да ужива заштиту појединих стражара и васпитача који јој омогућавају погодности и толеришу малтретирање Срба и Хрвата у затвору.
Овако нешто би се дало очекивати, оцењује за РТ Балкан адвокат Бранко Лукић, јер за Федерацију БиХ Елфета Весели није злочинац, него херој.
Оцењује да наведене погодности имају они који су осуђени за саобраћајно кривично дело, који су у саобраћају некога повредили или усмртили, али нису криминалци, служе своју казну, али се гледа да им се олакша.
"Зна се које категорије затвореника могу да имају такав статус. Такав статус сигурно не може да има ратни злочинац, поготово не ратни злочинац као што је Елфета Весели, која је заклала дете. Дете није само убијено, дете је мучено, затварано, изгладњиван. Прво су покушавали да намаме родитеље и сестру како би и са њима трговали, а на крају је мучки убијен", наводи адвокат за РТ Балкан.
Истиче да је давање таквог статуса у њеном случају непримерено и неприхватљиво.
Лукић оцењује да би требало извршити неки вид притиска и да не би требало допустити да се овакве ствари дешавају.
Поводом овог случаја, реаговало је и премијер Републике Српске Саво Минић, захтевајући од надлежних институција да хитно провере све околности и утврде на основу којих критеријума је то могуће.
"За овако свиреп злочин добила је казну која је већ понизила српске жртве, све додатне повластице су још једно рoварење по отвореној рани мог народа", навео је Минић.
Огласио се и министар правде у Влади БиХ Ведран Шкодрић, поручивши да ће инспектори испитати да ли Елфете Весели има погодности које не припадају њеним статусом, а уколико се потврде неправилности, предвиђена је реакција кроз инспекцијски налог.
О томе колико је бесмислено говорити о привилегијама које се у њеном случају добијају статусом најбоље говори (зло)дело за које је осуђена.
Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић свирепо је убијен у лето 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село. Претходно је заробљен и мучен, а његово тело је пронађено у масовној гробници.
Ситуација око села Доња Каменица ескалирала је 29. маја 1992. године, а породица Стојановић се нашла на страни коју су контролисали муслимани. Били су у кућном притвору до 4. јуна, све док нису замењени са телима три погинула српска борца за шест живих припадника тзв. Армије БиХ. Стојановићи су напустили свој дом и отишли код кума у засеок Џенарике.
Дечак је тражио да се врати по пса који му је остао код куће, а родитељи су га одвраћали од те идеје. Он је, међутим, 27. јула отишао, успео да прође кроз барикаде и запутио се ка родној кући.
Од локалне команде српске војске његов отац сазнаје да му је син нестао. Почела је потрага за дечаком, а његов отац је, како се наводи, из више извора добио информацију да је Слободна убила Елфета Весели "Косовка".
Потрагу, ипак, нису обустављали, већ су покушавали да преговарају о размени. Тело дечака је пронађено 13. јуна 1993. године у масовној гробници на брду Ждријепци код Јошанице.
Патолог Зоран Станковић навео је у обдукционом извештају да је дечаково тело умотано у плави раднички мантил.
Констатовао је бројне смртоносне повреде на лобањи и телу нанесене током живота и после смрти. Детету је било одсечено уво док је био жив, оштрим предметом нанесене су му посекотине у облику крста у пределу стомака. Све ово је указивало да је дечак подвргнут тешкој тортури и да је умро у тешким мукама. У слепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак.
Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.
На суђењу Елфети Весели изјаву је дао сведок под шифром "С1", који је у то време као припадник такозване Армије БиХ био очевидац убиства, сведочећи о томе како је нож, који је извадила из црних корица, повукла дечаку испод врата, а потом извадила пиштољ, дугу деветку, који му је прислонила на главу и пуцала.
Српска православна црква (СПЦ) прогласила је Слободана Стојановића светим новомучеником.
Почива на месном гробљу у Дрињачи, где су поред њега, нешто касније, сахрањени су његови родитељи.
Елфета Весељи "Косовка" је Албанка из Урошевца са Косова и Метохије. Заједно са породицом се преселила у Доњу Каменицу, где је живела са оцем Рахманом који је био шумар.
Током рата у БиХ, како се наводи, придружила се тзв. Армији БиХ, а према неким наводима, постала је и "Алахов ратник". Након окончања рата, побегла је у Швајцарску код брата. Дуги низ година је измицала правди.
Изручена је БиХ 2017. године, a две године касније, суд у БиХ јој је за свирепо убиство дечака изрекао казну у трајању од 10 година затвора, а Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом повећало јој је затворску казну са десет на 13 година.
У казну је урачунато време које је провела у притвору од 24. марта 2017. године, као и време које је провела у екстрадиционом притвору.