Србија и Балкан
Кошарац: Не постоји пут БиХ ка НАТО-у, Срби то не подржавају
Члан Председништва СНСД подсетио је да је Република Српска 2017.године усвојила Резолуцију о војној неутралности и тако ставили тачку на питање интеграција у Северноатлантску алијансу
Пут Босне и Херцеговине ка чланству у НАТО-у не постоји, а Република Српска и представници српског народа, немају намеру да подрже улазак у тај савез, истиче члан Председништва СНСД-а Сташа Кошарац.
Он наводи да за српску страну није спорно да у одређеном облику и обиму сарађује са овом алијансом, али не више од Србије.
"Питање НАТО интеграција и чланства је сасвим друго питање о коме треба да постоји потпуно нова одлука, која нема подршку српског народа, као једног од три конститутивна народа у БиХ", навео је Кошарац, а пренео Танјуг.
Кошарац се осврнуо на изјаву министра одбране у Савету министара Зукана Хелеза да су НАТО интеграције један од два најважнија спољнополитичка циља БиХ.
Он је у изјави за Срну подсетио да је Народна скупштина Републике Српске у октобру 2017. године донела Резолуцију којом је прогласила војну неутралност и ставила тачку на питање НАТО интеграција.
"Та резолуција је обавезујућа за све представнике Републике Српске и ми се понашамо и поступамо у складу са одредбама тог документа. Имајући у виду актуелне догађаје у нашем најближем суседству, Европи и свету, била је то далекосежно добра одлука Народне скупштине Републике Српске", нагласио је Кошарац.
Он је ставове бошњачких политичара о НАТО интеграцијама БиХ, које понављају у контактима са западним дипломатама и у изјавама за медије, оценио као мантру у служби скупљања дневнополитичких поена и подршке странаца.
"Жеље су једно, а политичка стварност, заснована на дејтонском Уставу и начину одлучивања представника два ентитета и три конститутивна народа у БиХ, нешто сасвим друго", поручио је Кошарац.
Једини неспорни спољнополитички циљ БиХ, како он истиче, јесу интеграције у Европску унију, али је, како каже, и ту потребан опрез имајући у виду опречне ставове, као и неприхватљива политичка условљавања представника институција ЕУ.
"За нас у Републици Српској посебно су спорни захтеви појединих острашћених европских званичника за увођење санкција изабраним представницима српског народа, као и одржавање страног протектората у виду постојања Канцеларије високог представника и страних судија у Уставном суду БиХ. То је недопустиво за земљу која је добила статус кандидата за чланство у ЕУ", закључио је Кошарац.
