Док Загреб лупа пацке Подгорици, подсећајући колико још понижавајућих хрватских захтева мора да испуни да би постала чланица "престижног" европског клуба, Министарство спољних послова Црне Горе се чешља, али зато "подсећа" амбасадора Русије у Подгорици Александра Лукашика да се не меша у унутрашња питања.
Тако је руски амбасадор позван на разговор у црногорско Министарство спољних послова (МВП), где му је "скренута пажња" на поштовање Бечке конвенције везано за поштовање закона и прописа државе пријема и немешање у њене унутрашње послове.
Амбасадор Русије позван је, како је саопштено, због недавно објављеног ауторског текста, а потом и реаговања амбасаде на одлуку црногорске Владе о потпуном усклађивању визне политике са Европском унијом, односно увођења виза држављанима Русије. Текст руског амбасадора објављен је у сусрет обележавању 20 година од успостављања дипломатских односа између Црне Горе и Русије, а у саопштењу поводом најаве о увођењу виза грађане Русије из амбасаде је поручено да је то још један доказ "екстремне зависности Подгорице од утицаја страних покровитеља", уз упозорење да би такав потез могао негативно утицати на туризам и билатералне односе две земље.
Властима у Подогорици су посебно засметале "неприхватљиве квалификације којима се доводе у питање самосталност, кредибилитет и способност институција Црне Горе да суверено доносе одлуке и воде државну политику, као и тврдње којима се оспорава легитимност одлука донесених у складу са Уставом, законима и демократским процедурама".
"У вези са реаговањем амбасаде Руске Федерације на одлуку о визној политици, истакнуто је да потпуно усклађивање са визном политиком Европске уније представља једно од завршних мерила за затварање Преговарачког поглавља 24 и једну од кључних обавеза из Реформске агенде. Реч је о сувереној одлуци Владе Црне Горе, донесеној у складу са националним интересима, стратешким опредељењем за чланство у Европској унији и обавезама преузетим у процесу европских интеграција, а не о мери усмереној против грађана Руске Федерације", стоји у саопштењу ресора којим руководи лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић, који је и потпредседник црногорске Владе.
У контексту сукоба у Украјини, саопштено је да се "став Црне Горе заснива на доследном поштовању међународног права, Повеље Уједињених нација, принципа територијалног интегритета и суверенитета држава, као и међународних обавеза које је добровољно преузела".
С тим у вези ваљало би нагласити да је Црна Гора признала једнострано проглашену независност тзв. Косова 9. октобра 2008. године, а упркос признању Душка Марковића да је чак 75 одсто грађана Црне Горе било против ове одлуке. Премијер Црне Горе тада је био Мило Ђукановић, а министар спољних послова који је саопштио одлуку о признању "независности" Милан Роћен.
Последице самовоље тадашње власти у Подгорици лече се данас, па неке од општина у Црној Гори доносе одлуку о отпризнавању лажне државе. Званичници ЕУ, међутим, упозоравају Црну Гору да више не сме да буде отпризнавања лажне државе, јер би то могло да шкоди европском путу. Толико о томе о ко се пита у Црној Гори.
Ипак, руском амбасадору је скренута пажња на обавезе из члана 41 Бечке конвенције о дипломатским односима, према којем су сва лица која уживају дипломатске привилегије и имунитете дужна да поштују законе и прописе државе пријема и да се не мешају у њене унутрашње послове. Црна Гора ће, кажу, наставити да води самосталну, одговорну, предвидиву и принципијелну спољну политику, у складу са својим националним интересима и стратешким опредељењима, у интересу свих својих грађана, уз пуно поштовање међународног права и обавеза које је држава добровољно преузела.
Но, када се говори о "самосталној" политици Црне Горе, ваља подсетити на то шта све Хрватска захтева.
"Наша очекивања су јасна - решавање питања обештећења логораша, наставак рада на проналаску 14 несталих из Домовинског рата, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних питања хрватских обитељи које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју, очување спомен-плоче на бившем логору Морињ и нужност промене имена базена у Котору, наставак разговора о граници на мору, те поврат школског брода 'Јадран'," испоручили су Подгорици из дипломатског ресора Хрватске.
Поред "добросуседских" односа, какве има са Хрватском, Црној Гори нису потребни непријатељи, док се на европском путу, који више личи на амбис, очигледно, по туђем налогу, пријатеља одриче.