Више од 200.000 хрватских војника је августа 1995, уз подршку САД, за четири дана освојило Републику Српску Крајину. Како је то изгледало и да ли је могло да се спречи, за РТ Балкан говоре Данко Перић, тада уредник у Радио Книну, и пуковник у пензији Мирко Латиновић, ветеран Српске Војске Крајине.
"Знало се врло мало, али се у ваздуху осећало да се нешто важно дешава", испричао је Перић о атмосфери у Книну почетком августа 1995. године за емисију "Данас на РТ".
Цркве су за Илиндан биле скоро празне, а аутобуси који су ишли пут Београда пуни, као да су људи знали да се неко зло спрема, додао је Перић. Још 3. августа, када је дошла вест да је руководство РСК прихватило такозвани "План З-4", мислило се да до ескалације сукоба неће доћи.
Питер Галбрајт, тадашњи амерички амбасадор у Загребу, после је писао да је "већ било касно да се притисне дугме" и откаже напад, као да Ричард Холбрук претходно није открио да су САД на Хрвате гледали као "џукеле са ђубришта" чији је задатак био искључиво борба против Срба.
Пуковник Латиновић је подсетио да су управо Американци помагали власт Фрање Туђмана да се припреми за коначни обрачун са РСК.
На основу извештаја ЦИА-е из јануара 1993, амерички председник Бил Клинтон, Мадлен Олбрајт и саветник за националну безбедност Сенди Бергер састали су се у Литл Року и договорили будући ток политике САД, навео је Латиновић. Тада је донета одлука да се дозволи улазак страних муџахедина у Босну и Херцеговину.
У марту 1994, подсетио је Латиновић, САД су натерале Загреб и Сарајеву да потпишу Вашингтонски споразум, како би се њихове војске ујединиле против РСК и Републике Српске. После тога је покренута операција забране летова, хуманитарни конвоји којима се муслиманска војска снабдевала копном, али и операција снабдевања 5. корпуса АРБиХ у Бихаћу.
Током те операције изведена су 202 лета авиона и хеликоптера, углавном са украјинским посадама, изјавио је Латиновић.
"Пре напада на Масленицу и Равне Котаре, Хрвати су имали пет професионалних бригада", подсетио је Латиновић, које су опремљене оружјем и муницијом заплењеном приликом предаје гарнизона ЈНА у Вараждину. Америчка помоћ им је омогућила да тај број удвоструче.
Ни те бригаде нису биле пандан просечним јединицама РСК, али их је било више, а иза њих су стајали и амерички извиђачки авиони и дронови, као и обавештајни подаци, додао је.
Латиновић је за трагедију у Крајини делимично окривио и неслогу руководства РС и РСК, али је најоштрије речи сачувао за оне Србе који данас користе хрватске изразе за оно што се десило.
"Те кодне називе 'Бљесак' и 'Олуја', мислим да ми Срби користимо јер немамо довољно самопоштовања", рекао је Латиновић и додао да је напад на РСК била "чиста агресија", па тако треба и да се назива.
Перић је подсетио да је у стварању РСК учествовало и много људи из Српске и Србије, који су се тада осећали као део нечег историјског.
"Крајина је у неким својим сегментима… за тако кратко, несрећно, несређено ратно време, урадила нешто у еманципацијском смислу за шта другима у другачијим околностима треба десетине година", рекао је Перић, наводећи као пример поштовања вредан универзитет "Никола Тесла" у Книну.
Он је у августу 1995. уништен, као што је НДХ урадила са Теслином родбином у Смиљану током Другог светског рата.