Вечерњим богослужењем у Пребиловцима почело је обележавање празника Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и 85. годишњице масовног страдања српског становништва на подручју Чапљине, преноси РТРС.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић поручио је да је историја српског народа истовремено и трагична и славна, јер се српски народ кроз векове непрестано борио за слободу.
"Осећања у Пребиловцима, као једном од највећих српских стратишта, увек су помешана – са једне стране туга, а са друге љубав и доброта. Ми православци негујемо те вредности", рекао је Остојић.
Остојић је рекао да се српски народ сабрао у Пребиловцима да у молитви искаже доброту и љубав према слободи за коју Срби одувек све жртвују.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да су Пребиловци светилиште српског народа, а пребиловачки мученици сведочанство једног времена, и поручила да је најважније чувати Републику Српску због будућих поколења.
Стаменовски је нагласила да Срби, не само да имају обавезу да памти историју, него и да преносе новим генерацијама истину о судбини српског народа у окупационим зонама, где сада нема српских институција.
"Ово није само место на карти. Готово пола века истина је била дубоко под земљом, у јамама, у методологији мучења и страдања, које је увела такозвана НДХ, створена на крилу Хитлеровог нацизма", рекла је Стаменковски у Пребиловцима.
Она је навела да је у то време, бруталност и свирепост имала и идеолошке очеве, који су и сами били у неверици да људско биће може другом људском бићу учинити такво зло.
Од стратишта до светилишта
Масакр српског становништва у Пребиловцима усташе су починиле од 6. до 11. августа 1941. године.
Већину жртава, жена деце и старијих, усташе су живе бациле у јаму Голубинка у Шурманцима. По имену и презимену, мученички је страдало 630 Пребиловчана, док је према незваничним подацима, у јами Голубинки, живот скончало више од 830 становника Пребиловаца и других места.
Комунистичке власти, почетком шездесетих година, забетонирале су све херцеговачке јаме, које су тек 1990. године биле отворене. Из тринаест јама у доњој Херцеговини, ексхумирано је око 4.000 земних остатака, који су сахрањени у започету заједничку спомен костурницу у Пребиловцима.
У лето 1992. године костурницу су минирали припадници ХОС-а и ХВО-а. Прикупљени остаци поново су сахрањени у крипти новоизграђеног Храма Христовог Васкрсења 2015.године, када су и канонизовани.
Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.