Током ове године забележено је 75 етнички мотивисаних инцидената. Реч је о циљаном и систематском насиљу над Србима у циљу застрашивања и принудног исељавања.
Уочи прославе Српске нове године Албанац је пуцао и ранио двојицу Срба у Дечанима. Графити УЧК осванули су и на неколико медицинских установа. У марту су приштински органи реда тукли српског младића због натписа на мајици. У мају су обијене и опљачкане српске куће, на мети биле српске здравствене установе. Седморо директора образовних институција приведено је, а оптужнице за наводне ратне злочине се нижу. Срби уз веру и трпљење опстају на КиМ.
Председница скупштинског Одбора за КиМ Данијела Николић у емисији "Данас на РТ" истиче да приштинском терору нема краја.
"Аљбин Курти оптужницама против Срба жели да покаже да Срби који су ту живели од 1999. године, сада су некакви злочинци. Сетио се да уз нека два сведока каже да су оптужени за ратне злочине. Места за право и правду нема. Од како је Курти дошао на власт, забележено је 700 етнички мотивисаних напада на Србе", наводи Николић за РТ Балкан.
На питање чиме је Курти успео да убеди Европу и САД да је то што ради по међународном праву, Николић наводи да их није убедио већ да је за земље које су признале КиМ, то завршена прича.
"Вербалне осуде нису казна, а међународна заједница има механизме да казни тзв. Косово казни за своје понашање. С обзиром на геополитичке прилике и да у свету постоје други проблеми, КиМ није тема, није приоритет. Да их интересује влада у Приштини, међународна заједница би то решила", истиче Николић.
Политика Куртија се свела на то да је његов рејтинг већи, што више Срба ухапси. Око 20 одсто од преосталих Срба напустило је простор КиМ у последње две и по године.
"У периоду од када је потписан Бриселски споразум 2013. до доласка Куртија, имали смо какав такав мир и сигурност за наше људе. Деловало је да ће се ићи у правцу нормализације односа Београда и Приштине. С обзиром на то да до данас нема ЗСО и да не постоји могућност да Срби остваре своја права, већ се жели постићи цепање заједнице изнутра. Желе насилну интеграцију Срба у тзв. косовски систем", наглашава Николићева.
Специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен је јуче нагласио да је Охридски споразум правно обавезујући и да примена није ствар опције.
"Соренсен зна да Бриселски споразум није испуњен, као ни ЗСО и да је то њихов мандат. Када буду испунили Бриселски споразум, можемо тек да говоримо о неким даљим корацима. Охридски споразум чека ЗСО. Пет земаља ЕУ нису признале тзв. Косово. Намера је да кад се све "очерупа", склони српско име и презиме, институције, све што је српско, онда ће да преговарају. Ми имамо црвене линије када је Охридски споразум у питању. Нека се прво заврши спровођење Бриселског споразума који смо потписали, Охридски нисмо", наглашава Николић.
На питање како је онда Охридски споразум, из угла ЕУ, обавезујући за Србију, Николић каже да је то питање за Соренсена.
"Они све крену наопачке, а они би да реше статус јужне српске покрајине без нас и пет чланица ЕУ", наводи Николић.