Високи представник у БиХ никада није имао овлашћење да доноси законе, ни према Повељи УН, ни Уставу БиХ, нити другим правним документима, па су сви акти које је наметао позивајући се на такозвана бонска овлашћења ништавни, наводи се у тексту чији су аутори Џозеф Шмиц и Брајан Кенеди са америчког Универзитета Харвард.
У раду објављеном у научном часопису "Харвардов журнал права и међународне политике", као први пример нелегитимности законодавних овлашћења високог представника наводи се Члан један Повеље УН, који дефинише право на самоопредељење као основно начело демократског друштва, преноси данас РТРС.
"Право народа на самоопредељење једно је од водећих начела за очување међународног мира и безбедности. Основно начело самоопредељења у сваком друштву заснованом на владавини права јесте да законе могу доносити искључиво они који су за то овлашћени", наводи се у Повељи УН коју су цитирали аутори.
У раду се повлачи јасна паралела између члана 3а Устава БиХ и десетог амандмана на Устава САД, који не помињу изричито начело супсидијарности, али га суштински уграђују.
У Уставу БиХ, усвојеном као Анекс четири Дејтонског мировног споразума, изричито се каже да "све владине функције и овлаштења, која овим уставом нису изричито додељена институцијама БиХ, припадају ентитетима".
Аутори наводе да је Уговором о ЕУ из 2007. године прописано да, у складу са начелом супсидијарности, према којем се друштвена и политичка питања решавају на најнижем могућем нивоу власти, што ближе грађанима, Унија у областима које нису у њеној искључивој надлежности делује само ако државе чланице не могу саме да остваре постављене циљеве или то не могу да учине у довољној мери.
Узимајући у обзир све примере из устава и правних докумената, аутори су дошли до закључка да високи представник није врховна власт у БиХ и да су ништавни сви закони које је донео позивајући се на такозвана бонска овлаштења, будући да му потписнице Дејтонског споразума никада нису пренеле законодавна овлашћења.
Према ставу аутора, заснованом на изнесеним чињеницама, први човек ОХР-а би, у складу са начелом супсидијарности, требало сам да прихвати Мишљење Уставноправне комисије Парламентарне скупштине БиХ од 13. фебруара ове године, према којем нема уставну надлежност да доноси законе.
Аутори напомињу да би једно од решења могло да буде да Уставни суд БиХ или Европски суд за људска права донесу формалну одлуку којом би утврдили да високи представник "нема уставну надлежност да доноси законе" и да су бонска овлашћења из 1997. године, на којима су засновани ти "закони", ништавна као да никада нису ни постојала.
"Још једно решење у вези са бонским овлашћењима могло би да буде да овлашћени представници Србије и Хрватске издају заједничку изјаву којом би потврдили своју сагласност са Мишљењем Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ", сматрају аутори са Универзитета Харвард.
У тексту се оцењује да је, након именовања Луиса Кришока за вршиоца дужности високог представника, дошло време да се тиранска бонска овлашћења на основу којих су донесене стотине "аката привидног законодавства" прогласе ништавним од почетка.
"Када се то догоди, народи у БиХ моћи ће сами да одлучују о својој будућности, а Американци ће моћи да инвестирају у пријатељску европску земљу. Што је најважније, ако председник САД Доналд Трамп узврати подршку коју је више пута добијао од председника Републике Српске Милорада Додика, Америка ће у БиХ, у глобалној конкуренцији за важне стратешке ресурсе, имати пријатеља и партнера", наводи се у закључку научног рада.