У Приштини је током протеклог викенда као бомба одјекнула најава председника Републике Србије Александра Вучића да држава Србија "окупља стручњаке из грађевинског сектора, инжењере и друге да се види како се може променити водоток Ибра".
"Када већ толико малтретирају наш народ, да видимо, имамо различите разлоге за промену водотока Ибра, па ћемо да видимо шта ће да раде Албанци и како ће да се понашају. Ми смо суверена земља, знате, некад имамо интересе овакве, некад имамо интересе онакве и у складу са тим ћемо се понашати", рекао је у суботу председник Србије.
Председник Вучић данас је поводом изјава из Приштине "да жели да остави људе без воде" додао да својом изјавом "не прети никоме".
"Ја уопште не претим, решавам водотокове на територији Републике Србије у складу са унутрашњим правом Србије. Сада ће инжењери да седну да виде и да дају предлоге. Нисам ја Курти да претим. Немамо кога да угрозимо, тамо где је језеро Газиводе данас, где је било јуче, видећемо да ли ће бити сутра", навео је Вучић обилазећи Пријепоље.
Појединости, нарочито оне техничке о начинима и могућностима да Србија промени ток Ибра у горњем току и тако утиче на хидрологију језера Газиводе а тако и читавог Косова у овом тренутку нису познате као ни до каквих ће могућих техничких решења доћи екипа стручњака коју окупља председник Србије.
Оно што је, међутим, познато јесте да је на тему пребацивања вода из слива реке Ибар у слив реке Јошанице, односно Рашке близу Тутина и Новог Пазара било речи и раније, да овакав концепт већ постоји у српској планској документацији и да је та могућност поменута у нацрту Извештаја о стратешкој процени утицаја просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године на животну средину. У том извештају дословце је наведено да "посебан стратешки значај има планирани ХС Горњи Ибар – Рашка".
"Изградњом акумулације Рибариће на Горњем Ибру, непосредно узводно од исклињавања успора од акумулације Газивода, стварају се услови да се у периоду великих вода део воде преведе гравитационим системом у акумулацију Бараково на реци Јошаници, десној притоци Рашке, и на тај начин уведе у водом дефицитарно подручје Рашке у зони Новог Пазара", стоји у овом извештају новембра 2021. године.
Ради се, како се на основу доступних података може закључити о захватању дела протока Ибра изнад акумулације Газиводе и његовом превођењу цевоводом односно тунелом у слив реке Јошанице, односно Рашке. Прецизније речено, већ постоји делимично разрађена идеја, концепт да се у периодима великих вода део Ибра гравитационим системом преведе у акумулацију Бараково на Јошаници, односно у слив реке Рашке која се затим, као лева притока код града Рашка поново улива у Ибар.
Србија би на тај начин могла да контролише проток воде реком Ибар у језеро Газиводе, односно, Ибар би могао али не нужно да престане да тече према Газиводама а његове воде даље према Приштини.
Кључни објекат у овом систему била би акумулација, односно брана на Ибру близу места Рибариће која је у неким плановима помињана још 70-их година прошлог века.
И док је кота бране на Газиводама на 694 метра, кота бране у Рибаирићима била би, по доступним а незваничним подацима на око 790 или 780 метара а језеро би имало корисну запремину од око 51 по једној, 55 по другој, односно 73 милиона кубних метара воде по трећој процени.
Неки од доступних техничких података говоре да би вода из акумулације Рибариће била пребацивана цевоводом од око 5,5 и тунелом од око 3,5 километара у слив Јошанице на коту од око 765 до 770 метара надморске висине.
Ако се упореде коте, језера акумулације Рибариће на око 790 метара и акумулације на Јошаници од 765 – 770 метара надморске висине, закључак је да би вода из језера Рибариће, односно из реке Ибар могла да се пребаци у реку Рашку природним падом, односно не би било потребно додатно пумпање воде.
Што се тиче саме хидроакумулације и хидроелектране Рибариће у неким документима анализирана је могућност хидроелектране са око 93 метра пада, уз тунелску цев од око 220 метара са снагом од око 44 мегавата и производњом од око 60 гигавата струје годишње.
Доступна документација даље даје неколико варијанти интервенције у току реке Ибар. По једној од варијанти, комплетан ток реке Ибар могао би се преусмерити са акумулације Рибариће у други слив, али би то било јако сложен пројекат имајући у виду поплавне таласе односно велике воде, величину тунела да прими све то воде, заштиту од бујица, итд.
Друга варијанта је превођење дела вода из Ибра у слив Јошанице где би се оставио прописано еколошки проток ка Газиводама а део воде преусмеравао ка сливу Јошанице.
Трећа варијанта која се помиње јесте могућност да се у други слив вода пребацује само у случају великих, енормних протока, а четврта да акумулација Рибариће постане својеврсно водно чвориште одакле би се воде усмеравале ка Газиводама, ка Рашкој, Новом Пазару, итд.
У свему овоме ваља имати у виду и чињеницу да је проток Ибра веома променљив, а стручна литература навода да је максимални измерени проток реке био 302 метра кубика у секунди у Рибарићима, 20. децембра 1955. године.
Важан део система предвиђеног у планским документима свакако је и акумулација Бараково на Јошаници која би служила за прихват вода из Ибра, као резервни водни ресурс и као могући извор снабдевања водом за Нови Пазар, Рашку и Тутин.
Иначе, река Ибар извире у Црној Гори на северној страни планине Хајла, општина Рожаје. Од извора река тече на североисток и улази у Србију а затим до будуће акумулације Рибариће тече територијом Србије. По доступним пројекцијама, читавом површином будуће језеро Рибариће било би на територији Републике Србије, на подручју општине Тутин.
Ово су само пројекције и могући начини промене тока реке Ибар о чему је говорио председник Вучић, остаје да се сачека са каквим ће плановима и предлозима изаћи тим стручњака који он окупља.