Изјава председника Србије Александра Вучића о могућем скретању корита Ибра, као одговор на рушење српских кућа и репресију власти Аљбина Куртија, наишла је на гласно негодовање Албаније, која са Ибром нема никакве везе.
Прво се огласио албански министар спољних послова Ферит Хоџа, који је у понедељак преко друштвене мреже Икс изразио "дубоку забринутост" због Вучићевих речи.
"Измена тока реке која је део прекограничног слива није чисто унутрашња ствар или нешто што је могуће предузети једнострано, посебно кад последице директно утичу на територију, околиш, водну безбедност, снабдевање и животе грађана друге државе", написао је Хоџа и позвао се на међународно право и УН конвенције о рекама и језерима.
"Вода не сме да се користи као инструмент политичког притиска или кажњавања друге државе или њеног становништва", изјавио је Хоџа и додао да Албанија очекује од Србије да у потпуности поштује своје међународне обавезе и принципе добросуседства.
Да не буде забуне на коју "државу" је мислио, Хоџа је напоменуо да Албанија "снажно подржава право Косова на безбедност, одрживи развој и заштиту својих водних ресурса".
Српски министар спољних послова Марко Ђурић одговорио је да Хоџина порука представља покушај да се "промени тема и скрене пажња са константног кршења основних права српског народа на Косову и Метохији, о којима албанско Министарство европских и спољних послова упадљиво ћути".
Одлука Тиране да се умеша у ово питање, док игнорише систематски притисак на српско становништво и нападе на имовину Срба, неминовно поставља питање о политичкој мотивацији, као и легитимну забринутост да "познати регионални концепти" српску територију и ресурсе сматрају делом албанске политичке сфере, напоменуо је Ђурић.
"Бићу јасан: Нема места Великој Албанији — или било ком пројекту заснованом на етничкој експанзији и прекрајању граница — у европској будућности нашег региона", написао је српски шеф дипломатије.
Он је подвукао да Ибар не тече кроз Албанију, нити је Албанија део њеног слива, па Тирана нема ни територијалне ни хидролошке основе да се меша у то како Србија управља водним ресурсима на својој територији.
Хоџа је реаговао прихватањем да Албанија нема директне везе са Ибром, али је рекао да би се Тирана једнако гласно бунила када би неко ускратио воду Србији, јер такве претње "трују мирни суживот нашег региона".
"Можда треба да оставимо хидрологију по страни и сложимо се око нечег једноставнијег. Реке нека носе воду а не претње, а границе нека одређују јурисдикцију а не деле нашу одговорност за мир", написао је Хоџа.
Додао је да Албанију занима једино "Велика ЕУ, у коју ће ући Косово, Србија, Албанија и остатак нашег региона" и позвао на "више Европе, мање митологије" и да се "на прошлост гледа очима будућности".
Можда би се све на томе и завршило да албански премијер Еди Рама није осетио потребу да се укључи у расправу.
"Некако смо од Ибра прошли путем хидрологије и међународног закона, уз обавезно заустављање код 'велике Албаније' и 'Косова и Метохије' до већ познатог музеја српских историјских страхова", написао је Рама на Иксу.
Он је оптужио Ђурића за "акробатски маневар" у којем упозорава Албанију да се не бави етничким експанзионизмом "док у истој реченици територију друге суверене државе сматра српском".
Албанија не полаже никаква права на српску територију, нити јој је потребна "велика Албанија", али подржава тзв. Косово, додао је албански премијер.
"Косово је држава", изјавио је Рама, а тамошњи Албанци "имају своју републику (sic), своје институције и право да одлучују о својој судбини, што ћемо увек да подржавамо. Србија је изгубила Косово. Понављање да није ће можда пораз претворити у победу у географији политичке маште, али мапе су нешто друго".
Он је инсистирао да територија тзв. Косова и ресурси на њој не припадају Србији.
"Пре него што границе постану мање важне, морају да се прихвате оне постојеће", написао је Рама и додао да добросуседство и поштовање не значе "тражење од свих суседа да прихвате српску верзију историје", јер је то "Балкан већ коштало превише крви и изгубљеног времена".
Албански премијер је, додуше, признао да су права и безбедност Срба у лажној држави важни и да њихова "имовина, језик, културно и верско наслеђе морају бити заштићени", мада није хтео да каже од кога.
Ђурићев одговор стигао је око један сат после поноћи.
"Једини разлог што уопште разговарамо о Ибру је што влада Аљбина Куртија овог лета руши српске куће без процеса дуж Ибра и језера Газиводе", написао је шеф српске дипломатије и подсетио да Рама није рекао ни реч о тој систематској репресији.
Он је похвалио Рамино признање да је неопходно заштитити права и безбедност Срба, али га је позвао да то подржи и у пракси, почев од јасног позива Куртију да заустави рушење српских кућа и друге сличне потезе, али и да коначно испуни преузету обавезу стварања Заједнице српских општина.
"Српски став о Косову и Метохији није фолклор већ почива на нашем Уставу, међународном праву и резолуцији СБ УН 1244. Албанија може да мисли другачије, али не може једнострано да то питање прогласи решеним", написао је Ђурић.
Он је поновио позив Рами и Хоџи да се окану "мегафон-дипломатије" на друштвеним мрежама и окрену се традиционалним методама састанака и телефонских позива.