Бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић тужио је Агенцију за спречавање корупције (АСК), тражећи од Управног суда да поништи одлуку којом је утврђено да је прекршио закон јер у извештају о приходима и имовини за 2022. годину није пријавио власништво над 11 комада ватреног оружја, сазнају "Вијести".
Пуномоћница бившег шефа државе, адвокат Ана Ђукановић у тужби истиче да је одлука АСК-а незаконита "због битних повреда правила поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права", али и тврди да тадашњи закон "није изричито прописивао обавезу пријављивања ватреног оружја, нити га наводи као посебну категорију покретне имовине".
Према документу у који су "Вијести" имале увид, адвокатица Ђукановић, поред осталог, оцењује да је АСК у одлуци да је дугогодишњи највиши црногорски званичник прекршио закон, истовремено констатовала повреду одредаба два прописа – онога који је важио 2022. и онога који је био донедавно на снази.
АСК је крајем јуна утврдио да је Ђукановић док је обављао функцију председника државе прекршио прописе јер у редовном годишњем извештају за 2022. није пријавио 11 комада ватреног оружја евидентираних на његово име. Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), на које се Агенција позвала у одлуци, за девет од 11 комада били су евидентирани оружни листови за држање и ношење, док су за два постојали оружни листови за држање.
Из АСК-а је тој редакцији потврђено да су "примили тужбу на наведену одлуку", наводећи да ће у остављеном року одговорити на тужбене наводе и доставити списе предмета Управном суду. Поручили су и да Агенција одлуке доноси искључиво на темељу закона и детаљно прикупљених и проучених чињеница и доказа.
"Оно што је важно је да су наше одлуке адекватно и темељито образложене и доступне јавности. Поздрављамо могућност правног преиспитивања свих наших одлука, јер сваки судски исход додатно учвршћује владавину права и доприноси развоју правне сигурности", казали су из институције, којом руководи Кристина Бралетић.
Пуномоћница бившег председника указује на то да је закон, који је важио у време подношења годишњег извештаја за 2022, прописивао пријављивање права својине на покретним стварима вредности веће од 5.000 евра или на стварима за које постоји обавеза регистрације, наводећи као примере моторна возила, пловне објекте, ваздухоплове и слично.
"Дакле, Закон изричито не прописује обавезу пријављивања ватреног оружја, нити га наводи као посебну категорију покретне имовине", пише у тужби од 17. јула.
У тужби Ђукановића наводи се и да АСК није утврђивао вредност оружја нити образложио због чега та чињеница није важна за примену законске одредбе. Пуномоћница бившег председника указује на то да пропис из 2024, који је важио донедавно, за разлику од оног из 2016, изричито наводи оружје међу покретним стварима које подлежу пријављивању.
Тужбом Ђукановића пред судом је отворено и питање када је АСК сазнао за повреду прописа. Агенција је у јунској одлуци навела да је поступак покренула 5. марта ове године по службеној дужности, "у вези са медијским наводима", након провере имовине и прихода.
Мило Ђукановић током поступка пред Агенцијом није оспоравао власништво над оружјем, али је тврдио да није имао намеру да га сакрије нити да избегне законске обавезе, указујући на то да је имовина била уредно евидентирана код надлежних државних органа, преносе "Вијести".
АСК је такву аргументацију одбио, наводећи да се од особе "која врши високу јавну функцију оправдано очекује виши стандард поступања у односу на просечне грађане, нарочито у погледу испуњавања законских обавеза које се односе на транспарентност имовинског стања, због чега овај орган непријављивање 11 комада ватреног оружја не може третирати као обичан превид".