Сваки бирач који крене на изборе у Босни и Херцеговини октобру мораће да се припреми као да иде на испит, а не на гласање. Ако добро не савлада правила, велике су шансе да "падне" у гласачкој кабини, а и да његов глас "поједу дрекавци". Јер у Босни - земљи чуда, и избори су сврстани у ову категорију.
Централна изборна комисија БиХ објавила је видео у коме је објаснила како треба гласати.
Уводи се електронска идентификација бирача и скенирање гласачких листића, а листићи се, према новим правилима, попуњавају искључиво посебним фломастером. Дакле, не можете на гласање са својом оловком.
По доласку на бирачко место гласач је дужан да се идентификује давањем на увид важеће личне карте или возачке дозволе или пасоша БиХ.
"Након електронског очитавања података, кажипрст десне руке положите равно на сензор уређаја ради биометријске аутентификације. По успешно завршеној идентификацији и аутентификацији уређај штампа потврду коју потписујете. Уз гласачке листиће, гласачи преузимају кандидатску листу и заштитну фасциклу те иду у гласачку кабину. Гласачки листићи имају нови изглед и означавају се искључиво посебним фломастером који се налази у гласачкој кабини. Обавезно прочитајте упутство. На гласачким листићима на којима су наведена имена појединачних кандидата потпуно испуните кружић испред имена само једног кандидата", наводи се у детаљном објашњењу.
Дакле, гласање се важи само ако се обоји целокупна унутрашњост кружића.
Када је реч о осталим листама, у видеу се наводи да су на левој страни гласачког листића називи политичких субјеката, док су на десној страни колоне с редним бројевима кандидата.
"Обавезно потпуно испуните кружић испред назива само једног политичког субјекта на левој страни гласачког листића. Или обавезно потпуно испуните кружић испред назива само једног политичког субјекта на левој страни гласачког листића и потпуно испуните кружић испред једног, два или највише три редна броја кандидата на десној страни гласачког листића", објашњава се у видеу који је додатно закомпликовао већ компликован изборни систем у БиХ.
А, онда има и шта да се ради након гласања.
"Након гласања, гласачке листиће без пресавијања ставите равно у заштитну фасциклу. У скенер стављате један по један гласачки листић лицем окренут према доље. Заштитну фасциклу и кандидатску листу обавезно вратите члану бирачког одбора", објашњено је.
И тако су посебни фломастери, скенери, бојење, фасцикла, штампање дошли као "шлаг" на врху општих избора у којима се бира ионако дугачак списак институције: Председништво БиХ (3 члана), Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ (42 посланика), Представнички дом Парламента Федерације БиХ (98 посланика), председник и два потпредседника Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске (83 посланика), као и скупштине 10 кантона у Федерацији БиХ (289 заступника). У Централни бирачки списак уписано је 3.414.365 бирача.
Председник СНСД Милорад Додик упоредио је листиће са тикетом за лото.
" У целом свету су два кључна субјекта у сваком изборном процесу: грађани/бирачи и политичке странке. У БиХ има и трећи - скенер. Овај трећи, по свему судећи, је најважнији. Њему је све подређено", написао је председник Милорад Додик на Иксу и додао да, како ствари данас стоје, смисао избора у БиХ нису бирачи и странка, већ скенери.
Како је рекао "није избор носилаца власти, већ технологија, манипулација и прекрајање воље народа".
"Нема никога ко не верује да је посреди превара. Гласачки листићи нису дизајнирани да олакшају бирачу, већ да буду прихватљиви скенеру. Зато ће гласачки листићи личити на тикет за лото или бинго. Бројеви, нигде имена кандидата. А уз гласачки листић приде књига, да гласач добро простудира како ће гласати за оног за кога је наумио", написао је Додик.
Гласање је, каже у техничком смислу, свугде ствар рутине, а у БиХ ће бити озбиљан научно-образовни подухват.
"Изборни процес у БиХ не одвија се по закону који је донела Парламентарна скупштина, већ по наметнутој вољи странца кога више нема. Где је сада Европа да укаже на незаконитост, нелегалност, неуставност. Или је и ово 'владавина права', као у случају срамног судског процеса. Зато ће 4. октобра бити колапс", рекао је Додик.
Он је истакао да нико у ЦИК-у није у стању да одговори на једноставна питања.
"Колико ће трајати гласање једног бирача? Колико је времена потребно да се потврди идентификација бирача? Колико је време потврде када је истовремено упућено 500 упита, а колико када је тај број већи од 1.000? Шта се дешава када дође до загушења система или 'пуцања' вај-фај сигнала? Колико је потребно времена бирачу да 'проучи литературу' која иде уз гласачки листић? Које је време скенирања једног гласачког листића, а које четири? Који је начин преласка са једне базе података на другу будући да имају четири гласачка листића, самим тим и четири базе података/резултата? Колико је потребно техничара да на сваком бирачком месту инсталирају VPN тунел за заштиту преноса података", набројао је Додик.
Он је навео да се "може постављати још питања унедоглед, али је једно кључно - зашто ће гласање у БиХ бити на начин који не постоји ни у једној држави у Европи?"
"Једини логичан одговор је - због пара и манипулације. То што ће 4. октобра бити потпуна пропаст система, никога не интересује. Наћи ће се већ неко ко ће бити проглашен кривим. Педро мора да виси! Ако неко у ЦИК-у размишља о одлагању избора, онда неко у правосудном и безбедоносном систему мора да размишља да ради свој посао. Закон јасно каже да се избори могу одложити или померити услед ванредних околности. Неспособност и корупција нису ванредна околност. Штавише, у овом сазиву ЦИК-а то је, изгледа, редовна околност. Зато Република Српска треба да активира своју изборну комисију и спроведе изборе након слома овог система", навео је Додик.
Сњежана Новаковић Бурсаћ, члан Председништва СНСД-а и бивши делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, изразила је забринутост због, како је навела, недовољно транспарентног увођења нових технологија.
"Пуно је отворених питања и овај процес на брзину даје грађанима, политичким актерима и свима нама који овде живимо право да кажемо 'о чему се ради и коме се толико жури'", рекла је она за РТРС.
Једна од њених кључних замерки односи се на заштиту тајности гласања. Бурсаћ је навела да ће гласачки листић након гласања бити провучен кроз скенер, те да постоји могућност да се скенирани запис привремено чува у меморији уређаја. Према њеним речима, потребно је јасно објаснити ко има приступ тим подацима, како се они штите и на који начин се спречава могућност повезивања редоследа бирача са њиховим гласачким листићима.
Како је навела, према правилима која је анализирала, у случају квара технологије одлуку о преласку на конвенционални начин гласања донела би Централна изборна комисија БиХ.
"На 5.900 бирачких места стварно сумњам да је могуће да ЦИК у сваком тренутку доноси одлуке о преласку на други систем", рекла је она и питала ко је тестирао софтвер, који су стручњаци стали иза квалитета тог софтвера.
Ипак, она сматра да ће на крају папирни гласачки листић остати кључни доказ.
"У коначници папир је папир. Оно што преброје људи и за шта постоји доказ у папирном облику увек ће бити најважније", рекла је и навела да изборни процес не сме бити експеримент.
У нади да ће избори у БиХ проћи фер и да ће победити онај којег бирачи буду желели, остаје бојазан да ће се десити баш оно што се толико помиње у вицевима. А, то је да се Босанац збуни, јер је то некоме била и намера. Само што избори ниси и никако не би смели да буду виц.