Када су у лето 2011. приштинске власти уз помоћ специјалаца Росу и хеликоптера Кфора покушале да преузму прелазе Јариње и Брњак, и биле заустављене код Лепосавића и на самом Брњаку, и када је део специјалаца хрватским хеликоптерима Кфора пребачен на Јариње, Срби на Северу одговорили су барикадама.
До Севера КиМ, путевима више ни мува није могла да прође а камоли косовски специјалци. Једна од највећих барикада подигнута је тада на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици, где је на северној страни конструкције преко коловоза изручено више камиона бетона, шљунка, на неким местима барикада је била чак и армирана, саму барикаду чували су и контролисали чувени "мостаџије", браниоци моста, Срби се севера Косова и Метохије, углавном из Северне Митровице.
Барикада на главном мосту јесте тих година била део ширег отпора Срба пред покушајима Приштине да своје институције прошири и на север, али је убрзо постала и главна тачка блокада између северног и јужног дела српске покрајине, уствари главна тачка отпора. Чинило се тада, неосвојива.
Барикада на главном мосту на Ибру остала је годинама, чак и када је у међувремену дошло до уклањања других барикада на путевима на Северу, односно на тачкама раздвајања између јужног и северног дела КиМ, барикада на мосту је остајала.
Или ви или ми
Три година касније, у лето 2014. тоне и тоне бетона, арматуре и шљунка су уклоњене, на тренутак мост је постао физички проходан, али је одмах на северној страни конструкције моста, читавом ширином коловоза постављен – "Парк мира", бетонске жардињере са дрвећем и цвећем. Основни циљ био је да се мост блокира за саобраћај моторних возила, односно, да се спречи продор албанских екстремиста из јужног дела Косовске Митровице на Север, право преко главног моста у срце северног дела града.
Само недељу после постављања "Парка мира", 22. јуна 2014. године дошло је до великих демонстрација албанских милитаната на јужној страни моста и напада на северни српски део града.
Претходно, тадашњи градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири, дао је ултиматум Србима да се до вечери уклони "Парк мира" на главном мосту, иначе, рекао је "или ви, или ми"...
"Стрпљењу је коначно дошао крај, ова барикада се мора уклонити ноћас, уколико се не уклони, видећете сутра", запретио је тог дана Бахтири резигнирано обилазећи цвеће засађено на коловозу на северној страни моста.
На истом порталу који је пренео Бахтиријев ултиматум објављена је и вест да је за 22. јун у 15 сати заказан протест грађана Јужне Митровице под већ поменутим геслом "Или ви, или ми" и то због "деструктивне акције Срба".
Ратна зона
Ујутру, 22. јуна, "Парк мира" је освануо на истом месту где је и заноћио. Током ноћи са југа су се повремено чули рафали. На јужној страни моста, већ око 14 сати окупила се већа група грађана на протест "Или ви, или ми". Окупљене је полиција вратила 30-так метара назад, али се тој групи после 15 сати прикључила једна већа, која је дошла из правца робне куће, односно из правца шеталишта у јужном делу Косовске Митровице.
Са моста тада је јављено да две спојене групе покушавају да пробију кордон косовске полиције и продру на мост на коме су јаке снаге специјалних јединица Еулекс полиције, а иза њих и америчког КФОР-а под пуном опремом. Иза америчких, убрзо су распоређене и немачке снаге.
Истовремено, на северној страни моста окупили су се Срби који су пратили шта се дешава на другој страни.
Шта се дешава на другој страни у тим тренуцима било је тешко видети од дима који је са југа куљао од запаљених возила, чуле су се само експлозије шок бомби, повици "УЧК, УЧК", "Адем Јашари" и "Уби Србина", "Митровицу вам не дамо" као и још неки који се нису могли разумети... Осећао се и јак мирис сузавца.
Убрзо је кордон косовске полиције под каменицама и притиском демонстраната пробијен, али су демонстранте са југа, мало иза средине моста ка северу, испред "Парка мира" зауставили Американци, а мост је личио на праву ратну зону. Кордон је први пробио демонстрант го до појаса, огрнут албанском заставом, за њим су кренули и други.
После 17 сати демонстранти су са моста потиснути ка југу, једна група ка џамији и кружном току у Јужној Митровици, друга на шеталиште. Јављено је и да су у сукобима на мосту повређена двојица новинара, 14 припадника тзв. косовске полиције, 10 грађана, ухапшено је пет особа.
Радна група за слободу кретања
Касније те године мост је био део дијалога Београда и Приштине. Разговарало се о ревитализацији моста средствима ЕУ, уређењу простора око моста, начинима да се он учини функционалним па су 25. августа 2015. објављени закључци Радне групе за слободу кретања у дијалогу Београда и Приштине где је наведено да су "обе стране затражиле од ЕУ да ревитализује мост у Митровици и његовo oкружење", те да ће "извођач радова 15. октобра 2015. године затворити обе стране моста непокретним банкинама и грађевинским оградама".
Даље, договорено је да ће мост бити отворен за саобраћај до лета, односно најкасније до краја јуна 2016. године, а да ће у истом периоду бити ревитализована и главна улица, Краља Петра у Северној Митровици која излази на мост тако што ће бити "претворена у пешачку зону".
Уз ово, тада је договорена и објављена и посебна клаузула према којој ће "радна група заједно са оба градоначелника током процеса ревитализације редовно пратити и преиспитивати преовлађујуће политичке и безбедносне услове у општинама" као и да ће "до 10. октобра 2015. године бити решено питање мапа административних линија катастарских области у Сувом Долу и Брђанима".
Радови на мосту почели су октобра 2015. али са кашњењем, али, мост до средине 2016. није отворен како је било предвиђено уз оптужбе Приштине да "Београд опструира договорено", али и одговор Београда да се прво морају решити безбедносна питања, као и проблем разграничења из закључака радне групе из 2015.
Бетонски зид
Августа 2016. ЕУ је објавила да је постигнут договор о преосталим детаљима, да ревитализација моста и околине почиње 14. августа 2016. и да се мост, према договореном пројекту, отвори за пешаке и возила у оба правца. Одређен је нови рок за отварање моста, 20. јануар 2017. године, уз истовремено преуређење Kраља Петра у пешачку зону и решавање саобраћаја у околним улицама.
Половином августа 2016. почињу озбиљни радови на мосту, али већ у јесен те године настаје нови спор око саобраћајних решења, кружног тока на северној страни моста, везе кружног тока са Улицом краља Петра, безбедности.
Децембра 2016. српска страна подиже на северној страни моста иза кружног тока бетонски зид којим се спречава директан приступ са моста односно са кружног тока у Улицу краља Петра. На крају, ни 20. јануара 2017. мост није отворен, све је одложено до даљњег. Улица краља Петра претворена је у пешачку зону али је прилаз улици са моста, односно из кружног тока остао затворен бетонским препрекама.
Већ 20. априла 2017. градоначелник Северне Митровице привремено је обуставио радове због погоршане безбедносне ситуације. Четири месеца касније одржан је састанак у Приштини између градоначелника Северне Митровице и представника тзв. косовских институција. Тада је договорено да Кфор, Еулекс и косовска полиција појачају присуство у зони главног моста.
Српска страна је, међутим, инсистирала да пре наставка радова мора имати јасно дефинисане и гарантоване безбедносне механизме.
Ни наредних година, упркос претњама из Приштине, све до сада мост није отворен. Све то време на мосту су, до пре који дан, стајале патроле Кфора.
Куртијеви мостови
Априла 2023. године албански одборници СО Северна Митровица изабрани на локалним изборима које су Срби бојкотовали изгласали су одлуку да се главни мост на Ибру отвори за саобраћај. ЕУ је издала саопштење да се тај проблем не сме решавати једнострано, док су се Београд и Срби са Косова и Метохије томе оштро успротивили.
Августа 2024. приштинске власти организовале су техничко испитивање моста, саопштено је да је конструкција безбедна, али мост ни тада није отворен, УНМИК је позвао да се питање отварања моста решава кроз дијалог.
Прошле, 2025. године, Курти и приштинске власти направиле су два нова моста преко Ибра у Косовској Митровици, један за моторна возила низводно од главног моста и један, за пешаке, узводно, па је значај главног моста у великој мери релативизован.
Иначе, после рата 1998–1999. године, Ибар је практично постао линија раздвајања Kосовске Митровице на северни српски и јужни, албански део града. Главни мост је постао симбол те поделе и безбедносно веома осетљиво место. Годинама су, уз међународне снаге мост чували и Срби са Севера, чувене "мостаџије". Више сукоба на мосту показали су да Срби неће дати прелаз преко моста ни по коју цену. Један од највећих сукоба био је за време Мартовског погрома када је двоје Срба убијено пушчаним хицима са југа, али, Срби нису ни тада попустили нити се повукли са моста.
За 25 година, од 1999. на мосту и око моста десило се више од хиљаду инцидента у којима је, уз двоје убијених, 250 Срба теже повређено, а већи број људи задобили су лакше повреде.