"Данас на РТ" о положају Срба у региону: Како живи српски народ у Хрватској и Црној Гори

Најнеповољнији положај Срба је и даље у Хрватској, а у Словенији и Албанији Срби нису признати ни као национална мањина, док су им у сопственој покрајини на КиМ оспорена основна права

Објављен је 18. годишњи извештај о положају Срба у региону. Због лошег стања политичких права, корице извештаја готово деценију су биле црне. Ове године одабрана је нешто светлија нијанса - што аутори објашњавају као побољшање положаја у Републици Српској и Црној Гори.

Међутим, најнеповољнији положај Срба је и даље у Хрватској, а у Словенији и Албанији Срби нису признати ни као национална мањина, док су им у сопственој покрајини на КиМ оспорена основна права.

Професор Филозофског факултета и историчар Чедомир Антић у емисији "Данас на РТ" истиче да изгледа да је за српски народ у региону само његово постајање нека врста аномалије и указује да то непрекидно слушамо.

Како Антић истиче, питање односа Срба и Хрвата није питање историјског искуства, национализма, екстремизма, успеха у рату, већ како наводи, "питање идентитета хрватског народа".

"Они су се определили да имају негативан идентитет. Они и даље као кључног непријатеља виде Србе. Имамо 300 напада годишње у просеку", указује Антић.

На питање какво је стање у Хрватској када је реч о школовању на матерњем српском језику, саговорник емисије "Данас на РТ" објашњава да је Хрватска после 1996. године Србима дала право на језик и школовање, али да "то право не признаје кад год им не одговара".

"Тако је било и у Вуковару, Глини, а с друге стране, то је порука да се Срби гетоизирају. Незамисливо је да неко са ћириличном личном картом дође пред хрватског полицајца", истиче Антић.

Антић сматра да је улога СПЦ у очувању српског идентитета у Хрватској огромна.

Када је реч о Црној Гори, Антић истиче да 60-70 одсто становништва води порекло од Срба, а да је око 44 одсто оних који говоре српски језик.

"Али, ако неко не мисли да му је Србија матица, не пише ћирилицом, ако му Косовска битка није важнија од сарадње са Куртијем и Харадинајем зарад европске будућности, он није Србин. Поставља се питање да ли ће Срби осим тога да добију равноправност у локалној самоуправи, и у другим сегментима имати своја права. Не знам у чему је проблем да се на једном делу Ловћена врати капела. Шта мисле да је Тито и даље жив", пита се Антић.

Говорећи о ситуацији на КиМ и ситуацији око моста на Ибру, Антић наводи да Срби данас опстају само захваљујући спремности на патњу и трпљење.

"Ово Србија не сме да дозволи. Не дају Србима људска права. Ко то не види заслепљен је мржњом према Србима и Русима", закључује Антић.