Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да пуна и доследна примена Бриселског споразума једини пут ка стабилизацији ситуације у АП Косово и Метохија и успостављања услова за нормалан живот Срба на северу КиМ.
"Ту мислим на формирање Заједнице српских општина, али и на хитан и ургентан повратак на 'статус кво' из 2022. године када је реч о функционисању директората косовске полицијске службе на северу КиМ са структуром која одговара етничком пресеку становништва", рекао је Старовић у "Уранку" на К1 телевизији.
Појаснио је да би то подразумевало повратак више од 500 српских полицајаца у директорат и именовање директора директората из реда српске заједнице на предлог четири градоначелника општина са севера КиМ, а не по избору Аљбина Куртија или припадника његове администрације.
"То је једини начин да се ситуација стабилизује и да се поврати каква-таква нормалност за српско становништво које живи на северу КиМ", рекао је Старовић.
Указао је да је за примену Бриселског споразума пресудно доследно инсистирање саме ЕУ, која је потписник споразума, наводећи да постоји палета различитих механизама које ЕУ има на располагању према Приштини, али да се увек све своди на присуство или одсуство адекватне политичке воље.
"Говоримо о евентуалној суспензији споразума о стабилизацији и придруживању које Приштина има са Европском комисијом или о систему визне либерализације, али очигледно је да такве политичке воље до сада није било", казао је Старовић.
Подсетио је да је ЕУ у јуну 2023. године издала јасно саопштење, подржано од свих 27 држава чланица, са захтевом за деескалацијом од стране приштинске администрације која, како каже, то није учинила после чега су уведене рестриктивне мере које су биле на снази две и по године.
Како је рекао, у том периоду је обустављен пакет подршке Приштини око 600 милиона евра привременим институцијама самоуправе.
Старовић је рекао да те мере нису дале никакве резултате и да су укинуте у децембру 2025. године, а да је десетак дана пре покрајинских избора на КиМ одмрзнуто 220 милиона евра финансијских средстава намењених Приштини.
"Тиме Курти добија ветар у једра пред те ванредне изборе. То је био ниво притисака које је Европска унија била спремна да спроведе", рекао је Старовић.
Додао је и да рестриктивне мере нису дале резултата, јер је Курти више политичких поена добијао на својој кампањи "ватре и беса" према Србима који живе у АП КиМ него што је губио подршку због недостатка успеха на међународном плану или због тога што је ЕУ ускратила финансијску помоћ.
Говорећи о тренутној политичкој ситуацији на КиМ, Старовић је рекао да је Куртијева позиција прилично лагодна без обзира што још није формирана стабилна већина у парламенту привремених институција самоуправе.
"Он све то време остаје вршилац дужности, продужава свој технички мандат и његова власт није на озбиљнији начин ограничена. Он своју политичку подршку и рејтинг црпи искључиво на притисцима које спроводи према српском становништву, будући да никаквих озбиљних политичких ни економских резултата нема", рекао је Старовић.