Шта каже календар: Који су датуми у игри за изборе и зашто је новембар извеснији од октобра

Парламентарна кампања може трајати од 45 до 60 дана. Да су избори у првој половини октобра, већ би били расписани

Србија ће, према речима председника Александра Вучића, на парламентарне изборе у октобру или новембру, а како је најавио ускоро ће их расписати. 

У политичким кулоарима, новембар се помиње да је реалнија опција. А у прилог томе иде и календар, односно процедуре за расписивање.

Закон о избору народних посланика каже да од дана расписивања избора за републички парламент, па до дана за гласање, не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана. Тиме је искључена могућност да ће избори бити одржани 4. октобра, што је прва недеља у овом месецу (у Србији се већ дуго времена гласа недељом), јер је већ прошао рок за њихово расписивање. 

За случај да се иде на гласање 11. октобра, избори би морали бити расписани у наредних седам дана. Уколико буде 18. октобар, то би нам морало бити саопштено у року од две недеље, односно три седмице ако дан за гласање буде 25. октобра.

Председник Вучић недавно је рекао да ће избори бити расписани у распону од 15 до 25 дана. Последњи рок од 25 дана који је дао, готово сигурно, предвиђа изборе у новембру. Може се гласати 1, 8, 15, 22, или 29. новембра.

Од 1990. године, одржано је 14 парламентарних избора, од којих је чак је десет било ванредних, док су свега четири сазива изгурала цео мандат. Наредни ће бити 15. ванредни. Тренутни сазив парламента конституисан је 6. фебруара 2024. године.  

Председник је дужан да распусти посланички сазив уколико републичка скупштина не изабере нову Владу, што сада неће бити случај, али и уколико распуштање, уз образложење, предложи Влада, што ће највероватнији бити и сценарио који води до ванредног гласања. Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине, предвиђено је законским процедурама. 

Док се чека гонг за почетак гласања, партије, организације и удружења праве стратегије како ће најбоље проћи код бирача. Коалиција око СНС-а носиће назив "Уједињена Србија", док ће студентска листа имати назив "Студенти побеђују". Социјалистичка партија Србије одлучила је да иде самостално на гласање, како и Савез војвођанских Мађара, мањинска партија мађарске националне мањине. Прозападна опозиције ће ићи на гласање највероватније у коалицији у "ЕУ тиму". Демократска странка је најавила да ће подржати студентску листу. Помиње се коалиција странака деснице. 

С обзиром да су избори на крају године, извесно је да ће нова Влада Србије бити изабрана тек следеће године. После гласања иде се у процедуре бројања гласова, утврђивање неправилности, па уколико их буде и на понављање гласова. Тек када се све то заврши проглашавају се резултати и креће рок од 30 дана за конститутивну седницу, а од датума када нови сазив посланика преузме функције почиње да тече 90 дана за избор премијера и министара. 

У томе ће Србија поново на изборе – председничке. Вучићев наследник мора бити изабран до 31. маја 2027. године када истиче други мандата од пет година актуелног председника. Из Српске напредне странке је у више наврата поручено да би њихов кандидат за премијера требало да буде Александар Вучић. Студенти још нису саопштили име потенцијалног премијера, али се највише спомиње ректор Београдског универзитета Владан Ђокић.